Шта се једе за Бадњи дан и Божић

Највећи празници за српску православну цркву, Бадњи дан и Божић се без изузетка поштују. Постоје различита мишљења шта би требало јести 6. и 7. јануара. Ритуале у исхрани јесте донекле променило савремено доба али је основна поставка хране вековима непромењена.

Бадњи дан је последњи дан великог поста. Шестог јануара, све породице су на окупу, не иду у госте, а једини разлог за излазак из куће је посао са скраћеним радним временом. Традиционално, меси се погача која се најчешће зове бадњача. Само вода и брашно, без квасца. Нећете погрешити ако додате неколико зрна сушеног воћа у тесто.

Суво воће, жито, мед и вино су обавезни у свакој кући и држе се на столу целог дана. Једе се искључиво посна храна и то пребранац, риба, кисели купус, туршија, пита са орасима или вишњама. Вечера је главни оброк и некада се служила на поду, а данас се једе за столом испод кога се остави мало сламе. Иако постоји далеко већи избор посне хране него у давним временима, ипак, није поента у обилним оброцима већ у породичном окупљању, миру и љубави.

Храна на дан којим се обележава рођење Исуса Христа, Божић је сасвим другачија. Модерно доба има нову традицију, тачније мноштво специјалитета са којима се госте породица, пријатељи и наравно, положајник. Божићна погача или чесница са новчићем, сувим грожђем, комадићем бадњака и дреном, зрном пасуља се увек ломи, никада се не сече ножем.

Седмог јануара на готово сваком столу се налази младо прасеће месо - печеница. Следећа по популарности је јагњетина. Ствар избора је ко ће шта да спреми за Божић али некако су се одомаћили руска салата, сухомеснати производи, сиреви, кувана јаја, ајвар, сарма, подварак, печени кромпир. Воће је обавезно. Десерти се подразумевају и често се праве и торте и колачи.