Najveći praznici za srpsku pravoslavnu crkvu, Badnji dan i Božić se bez izuzetka poštuju. Postoje različita mišljenja šta bi trebalo jesti 6. i 7. januara. Rituale u ishrani jeste donekle promenilo savremeno doba ali je osnovna postavka hrane vekovima nepromenjena.
Badnji dan je poslednji dan velikog posta. Šestog januara, sve porodice su na okupu, ne idu u goste, a jedini razlog za izlazak iz kuće je posao sa skraćenim radnim vremenom. Tradicionalno, mesi se pogača koja se najčešće zove badnjača. Samo voda i brašno, bez kvasca. Nećete pogrešiti ako dodate nekoliko zrna sušenog voća u testo.
Suvo voće, žito, med i vino su obavezni u svakoj kući i drže se na stolu celog dana. Jede se isključivo posna hrana i to prebranac, riba, kiseli kupus, turšija, pita sa orasima ili višnjama. Večera je glavni obrok i nekada se služila na podu, a danas se jede za stolom ispod koga se ostavi malo slame. Iako postoji daleko veći izbor posne hrane nego u davnim vremenima, ipak, nije poenta u obilnim obrocima već u porodičnom okupljanju, miru i ljubavi.
Hrana na dan kojim se obeležava rođenje Isusa Hrista, Božić je sasvim drugačija. Moderno doba ima novu tradiciju, tačnije mnoštvo specijaliteta sa kojima se goste porodica, prijatelji i naravno, položajnik. Božićna pogača ili česnica sa novčićem, suvim grožđem, komadićem badnjaka i drenom, zrnom pasulja se uvek lomi, nikada se ne seče nožem.
Sedmog januara na gotovo svakom stolu se nalazi mlado praseće meso - pečenica. Sledeća po popularnosti je jagnjetina. Stvar izbora je ko će šta da spremi za Božić ali nekako su se odomaćili ruska salata, suhomesnati proizvodi, sirevi, kuvana jaja, ajvar, sarma, podvarak, pečeni krompir. Voće je obavezno. Deserti se podrazumevaju i često se prave i torte i kolači.
