Велико ратно острво се налази на ушћу Дунава и Саве, а због богатог животињског света и нетакнуте природе је заштићено као природни резерват. Настало је наносом песка Дунавом, а како је Сава природна препрека, песак се накупљао и створио острво. Завод за заштиту природе Србије је донео одлуку 2005. године да читаво острво, површине 211 хектара заштити као еколошки резерват. До острва се може стићи једино пловним објектима, док је северна страна на којој се налази плажа Лидо у сезони купања доступна захваљујући постављањем понтноског моста. Управо ова физичка одвојеност од града га чини идеалним стаништем за разне птице и други животињски свет.
Поглед на Београд са Великог ратног острва је заиста импресиван. Калемегдан и стари Београд изгледају нестварно када се посматрају са ове тачке, док поглед на Гардош и Земун остављају утисак вредан памћења. Пасионирани љубитељи природе и авантуристи су чести посетиоци прелепе оазе, посебно током лета, када се организују бесплатне туре обиласка Великог ратног острва.
Флора и фауна
Орао белорепан је истински владар острва. Највећи европски орао са распоном крила од 2,5 метра је заштићена врста, а чак пет породица белорепана живи на овом острву. У целој Европи је пребројано само 90 гнезда белорепанских орлова и зато ЈКП "Градско зеленило" путем видео надзора брине о овој врсти, која је симбол незагађене и здраве средине.
Некада су беле чапље биле најбројнија врста, међутим, након бомбардовања 1999. године су у масовно напустиле острво. Данас их има али у мањем броју, а друштво им праве патке патке пупчаница и црнка, жута плиска и млади гњурац. Међу разним животињама су најбројније дивље свиње. Такође, Велико ратно острво је проглашено и за природно рибље плодиште.
Бујну вегетацију чине шуме беле, бадемасте и крте врбе, црне тополе, зеленог јасена и багремца.
Велико ратно острво је у последњих 30 година настанило 163 врсте птица из 46 породица и 16 редова. Посебних 66 врста птица гнездарица, од којих су 43 из редова станарица и 23 селице су се сместиле управо овде, док сваке године 34 врсте птица долази са севера Европе, да овде проведе зиму. Забележено је 14 врста птица скитница и 17 врста градских птица које овде свакодневно навраћају.
Бесплатни обиласци Великог ратног острва
Градска општина Земун у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије током јула и августа организује бесплатне туре обиласка Великог ратног острва. Едукативна шетња дуга 3 километра, предвођена стручним водичима, представља сјајан избор за провођење времена на отвореном и упознавање са скривеним благом Београда. Како је број места ограничен, неопходне су пријаве унапред.
Историја
Име острва је проистекло из бурне ратне историје овог подручја. За време окупације Београда, 1521. године, управо одавде су Турци кретали у нападе. Аустроугари су са острва бранили границе своје империје, Земун и Гардош кулу. Карађорђеви војници су 1806. године на острво довозили топове са којима су гађали Калемегдан.
Први записи о Великом и Малом ратном острву датирају из 16. века. Када је почела изградња Новог Београда, 1948. године, Дунав је учинио да се острво спаси од тоталног уништења. План је био да се земљиште острва употреби за попуњавање мочварног тла који није био погодан за градњу. Дунав је упорно сакупљао муљ на острву и то је покварило планове. Нажалост, током изградње и покушавања да се острво употреби је страдало Мало ратно острво, које се налазило између обода Великог ратног острва са јужне стране и земунске обале. Данас је на месту Малог ратног острва остао само узак појас дужине 300 и ширине 60 метара.
