Must have српски специјалитет је многима омиљен део гастрономске традиције. Верује се да је дошао на Балкан заједно са Турцима, а да се временом прилагодио локалном укусу. Међутим, ајвар је јединствени српски члан зимнице, а једино име потиче из турског језика. Ајвар се на турском пише "havyar" и значи кавијар. Дакле, нема никаве везе са турским јелима. Препознатљив симбол кулинарске чаролије која је доступна једино у Србији.
Прави се од црвене паприке. Додаје се и бели лук. Када је нешто светлије црвене боје, онда се у листу састојака уписао плави патлиџан. Може бити благог укуса до екстремно љутог. Рођени брат ајвара је пинџур, или пинђур. Састојци су исти, с тим што се паприка не меље као за ајвар већ ситно сецка. Добар рецепт за домаћи ајвар је злата вредан.
Многе даме су стигле до олтара захваљујући рецепту који су наследиле од своје мајке. Мајка је добила рецепт од своје мајке. Баки је њена бака диктирала праву меру паприке. Зато, када вас послуже домаћим ајваром, сматрајте да сте важан гост. Има и много мушкараца који боље спремају него што једу ајвар. Свака теглица овог специјалитета чува традицију која се преноси са колена на колено. Много љубави и труда је уложено за добијање јединственог укуса који обележи сваку зиму.
Ајвар и други специјалитети
Често се поставља питање са којим јелима се ајвар најбоље уклапа. Одговор је врло једноставан. Са свим јелима. Када се ставља на врућ хлеб, укус се најбоље осећа. Доминира специфична арома паприке, а осећај је фантастичан. Одлично се уклапа уз ћевапе, пљескавице, ражњиће и друге специјалитете од меса. Зими се једе уместо свежих салата у току сваког оброка. Прженице, сланина, чварци, кајмак и ајвар су моћна калоријска "бомба" која даје енергију и штити имунитет. Погодан је за вегетеријанце. Вегани му шаљу велико не јер ипак није паприка у природном издању.
Модерна кухиња га није заборавила, напротив, често замењује намаз на брускетима. Права опција за разбијање монотоније када се служи прасеће или јагњеће печење и печени кромпир. Популарна урнебес салата није ништа друго него ајвар у који се додаје мрвљени стари сир, бели лук и бибер. Руку на срце, једино се не слаже са салатом од свеже паприке.
Прва употреба ајвара је забележена у 19. веку када се продавао у једном ресторану у Београду. Данас је обавезан производ који се налази у понуди салата у јеловнику сваког ресторана домаће кухиње. Не морате превише да тражите домаћу верзију. Има је готово на сваком кораку. Увек се одлучите за домаћи ајвар. Купљен у продавници једноставно нема тај посебан укус.
Лесковац је град на југу Србије који је у целом свету познат по узгајању квалитетне паприке. Управо овде се прави врхунски ајвар. Удружење повртара се ангажовало и заштитило ајвар под називом "Лесковачки ајвар". Уз то, веома држе до процеса производње и географског порекла намирница - паприке првенствено. Ако пронађете теглу са овом етикетом, купите је без размишљања. Чланови удружења са поносом истичу да су заштитили једини аутохтони српски производ. Лесковчани често кажу да на свету постоје две врсте људи. Они који воле ајвар и они који никада нису били у Србији. Захваљујући радозналом Колумбу паприка је стигла на балканске обрадиве површине. Све остало је оригинално и наше.
