Badnji dan u Beogradu

Badnji dan se uvek obeležava 6. januara, dan uoči Božića. Ujedno, to je i poslednji dan velikog posta. Postoji mnogo običaja koji se poštuju ali najvažniji je taj da je Badnji dan rezervisan isključivo za porodicu i boravak u kući. Gotovo sve crkve i hramovi u Beogradu organizuju popodnevno i večernje paljenje badnjaka uz liturgiju i vatromet. Svake godine se najviše ljudi okupi ispred Hrama Svetog Save gde zajedno proslavljaju početak najvećeg praznika - Božića. Početak veličanstvene verske manifestacije u impoznatnom zdanju na Vračaru je zakazan za 16:00.

Pravoslavci poste celog dana, ne idu kod prijatelja niti ih pozivaju u svoju kuću. Bogata posna večera podrazumeva ribu, prebranac, podvarak, krompir salatu i druge specijalitete. Domaćica sprema badnju pogaču (badnjački kolač) koji se lomi rukama, a na sto se postavlja pletena korpa u koju se stavlja suvo voće - šljive, grožđe, kajsije i drugo, zatim orasi, bademi i jabuke. Uz večeru bi trebalo popiti čašu crvenog vina sa semenom drena, za sreću i zdravlje cele godine. Završavaju se i poslednje pripreme za Božić. Sedmog januara gotovo svaka porodica za ručak jede praseće pečenje, rusku salatu i poznate gastronomske đakonije.

Badnji dan je dobio naziv po grani hrastovog drveta. Za Slovene je to sveto drvo. Prema običajima, domaćin kuće rano ujutru odlazi po badnjak. Nekada su zajedno otac i sin (ako postoji u porodici) odlazili u šumu i u skladu sa običajima sekli badnjak. Ritual sečenja drveta se vezuje za vitlejemske pastire koji su na znak Zvezde da se rodio Isus Hrist otišli u šumu i narezali hrastovo granje kako bi ogrejali tek rođenu bebu i njegovu majku. Danas se badnjak najčešće kupuje na pijaci. Ranije se unosila i slama u kuću. Ostavljala se po čitavom prostoru, a najviše ispod stola za kojim se večera. Simbolizuje Isusovo rođenje na slami. Najvažnije je provesti dan u miru i slozi, oprostiti i pokazati ljubav članovima porodice.