Бадњи дан у Београду

Бадњи дан се увек обележава 6. јануара, дан уочи Божића. Уједно, то је и последњи дан великог поста. Постоји много обичаја који се поштују али најважнији је тај да је Бадњи дан резервисан искључиво за породицу и боравак у кући. Готово све цркве и храмови у Београду организују поподневно и вечерње паљење бадњака уз литургију и ватромет. Сваке године се највише људи окупи испред Храма Светог Саве где заједно прослављају почетак највећег празника - Божића. Почетак величанствене верске манифестације у импознатном здању на Врачару је заказан за 16:00.

Православци посте целог дана, не иду код пријатеља нити их позивају у своју кућу. Богата посна вечера подразумева рибу, пребранац, подварак, кромпир салату и друге специјалитете. Домаћица спрема бадњу погачу (бадњачки колач) који се ломи рукама, а на сто се поставља плетена корпа у коју се ставља суво воће - шљиве, грожђе, кајсије и друго, затим ораси, бадеми и јабуке. Уз вечеру би требало попити чашу црвеног вина са семеном дрена, за срећу и здравље целе године. Завршавају се и последње припреме за Божић. Седмог јануара готово свака породица за ручак једе прасеће печење, руску салату и познате гастрономске ђаконије.

Бадњи дан је добио назив по грани храстовог дрвета. За Словене је то свето дрво. Према обичајима, домаћин куће рано ујутру одлази по бадњак. Некада су заједно отац и син (ако постоји у породици) одлазили у шуму и у складу са обичајима секли бадњак. Ритуал сечења дрвета се везује за витлејемске пастире који су на знак Звезде да се родио Исус Христ отишли у шуму и нарезали храстово грање како би огрејали тек рођену бебу и његову мајку. Данас се бадњак најчешће купује на пијаци. Раније се уносила и слама у кућу. Остављала се по читавом простору, а највише испод стола за којим се вечера. Симболизује Исусово рођење на слами. Најважније је провести дан у миру и слози, опростити и показати љубав члановима породице.