Авалски торањ, највиша грађевина на Балкану и једна од најважнијих знаменитости у Београду добија атрактивно окружење у свом подножју. Годишње српски "Ајфелов торањ" посети више од 150.000 туриста, највише из бивших југословенских земаља, а последњих година је све више посетилаца из Кине који долазе да упознају Београд са највише тачке. До сада, посетиоци су долазили искључиво због невероватног погледа са 122. метра са кога се пружа поглед на Београд на длану али и 80 километара далеко на Шумадију и Војводину, а од јуна посетиоци ће моћи да проведу читав дан овде у потпуно новом окружењу које ће бити изутетно садржајно и занимљиво.
Нови саржаји који ће испуњавати простор су дечје игралиште на више нивоа са богатим садржајем, шанк и летња башта за родитеље, кафе бар, сувенирница и инфо центар Туристичке организације Србије, етно продавница - винотека у којој ће се продавати српски специјалитети као што су ракија, пршута, домаћа вина и друго, рукотворине са домаћег простора, затим теретана на отвореном, терени за фудбал и кошарку са трибинама, уређење зелених површина и још много тога. Садржаји ће бити прилагођени свим старосним категоријама и самим тим посета Авалском торњу неће бити ни најмање незанимљива. Како најављује Јелена Димитријевић Гајић, самостални саветник за Авалски торањ у ЈП "Емисиона техника и везе", компанији која њиме управља, до краја месеца јуна ће бити завршено уређење простора у подножју торња које је до сада било потуно неискоришћено. Радови се убрзано приводе крају и очекују се позитивне рекације гостију велелепне грађевине.
Реконструкција доноси и оспособљавање лифта за особе са инвалидитетом и мајке са децом у колицима. Лифт ће посетиоце превозити до улаза у торањ, одакле се вожња наставња лифтовима који за непуних 50 секунди стижу до видиковца на торњу. Активни посетиоци могу да тестирају своју кондицију и да се до видиковца попну пешке - 587 степеника је потребно "прескочити" до врха. На истим степеницама се одржава и чувена Трка уз Авалски торањ. Бесплатан паркинг и интернет су обезбеђени у читавом комплексу на Авали, а још једна корисна новина је однедавно уведена, постављен је банкомат - мењачница. Још увек не постоји трафика у непосредној близини па се саветује да се у градској зони опремите неопходним ситницама.
Природа која окружује Авалски торањ је готово нетакнута. Густа шума која окружује артихтекноског лепотана Београда, торањ на Авали, крије новоизграђену цркву брвнару, хотел "Авала", споменик Незнаном јунаку, спомен обележје на месту на коме су у авионској несрећи настрадали маршал Бирјузов и генерал Жданов и Музеј технике у коме се чувају успомене на почетке преноса сигнала у нашој земљи. Иста прелепа шума је дом за разне дивљачи, а срне су најбројнији становници ове зелене оазе.
Авалски торањ је у периоду од 1. маја до 30. септембра отворен сваког радног дана од 09:00 до 20:00, а изузетак су дани када дува ветар брзином већом од 12 метара у секунди и посете нису дозвољене из безбедносних разлога. Цена улазнице је од 150 до 500 динара. Основна улазница је 300 динара, VIP карта за обилазак видиковца и посета кафе бару са једним пићем је 500 динара, док је повлашћена од 150 динара намењена за школарце, студенте и пензионере са одговарајућом легитимацијом. Ту је и посебна за предшколце, особе са инвалидитетом, лица са посебним потребама и њиховим пратиоцима, од једног динара.
Изградња симбола Београда је почела 1961. године, а завршена је три године касније. Током НАТО агресије 29. априла 1999. године сравњен је са земљом, да би нови на истом месту био свечано отворен 21. априла 2010. Укупна висина торња је 204,57 метара, ресторан се налази на 119 метру, а видиковац на 122 метара надморске висине. До њих се долази помоћу два лифта капацитета по 11 особа која од подножја стижу за тачно 49 секунди. Залагањем грађана Србије који су учествовали у великој акцији прикупљања новца, торањ је обновљен и данас се поново поносно уздиже мотрећи на цео град, али и даље - на бреговиту Шумадију и равницу преко Саве и Дунава. Откако је изграђен овај објекат који су осмислили Угљеша Богуновић и Слободан Јањић у њега није улагано. Коначно је дошло време за адекватну адаптацију. Министарство трговине, туризма и телекомуникације је донирало више од педесет милиона динара и ово је највећа инвестиција на Авалском торњу до сада.
