Sveti Sava

Prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj, reformator, književnik, plemić, diplomata, osnivač Srpske pravoslavne crkve

Nedelja 27. jan 2019.

cover image

Sveti Sava (oko 1175-1236), rođen kao Rastko Nemanjić. Srpska pravoslavna crkva Savindan obeležava svakog 27. januara. Najmlađi sin Stefana Nemanje nije imao ambicije kao njegova starija braća, Vukan i Stefan, da sledi oca i bude vladar. Od malih nogu poseban, rođen za velika dela.

U manastiru Pantelejmon se zamonašio 1192. Od tada, sve što je imao je ulagao u razvoj i samostalnost srpske crkve. Patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji ga je imenovao za prvog srpskog arhiepiskopa. Zajedno sa ocem je izgradio manastir Hilandar na Svetoj gori.

Uporedo se nemerljivo zalagao za obrazovanje i nauku. Bio je najveći pisac, naučnik i pravnik svog doba. Karjeski tipik, Hilandarski tipik, Zakonopravilo, Žitije Svetog Simenona su samo neki od njegovih dela koja se smatraju srpskim blagom. Pravnom literaturom "Nomokanon" Srbija je dobila crkvene i građanske zakone. Sa bratom Stefanom Prvovenčanim je 1221. oformio prvu crkvenu skupštinu. Mnogo je putovao, a sa svojih putovanja je uvek donosio nešto novo i dobro za Srbiju.


Preminuo je tokom drugog povratka iz Palestine, 14. januara, odnosno 27. po novom kalendaru 1236. godine u Trnovu, tadašnjem glavnom gradu Bugarske. Kralj Stefan Vladislav I je preneo njegove mošti u manastir Mileševa. U vreme vladavine Turaka na ovim prostorima, Sinan-paša je naredio spaljivanje Savinih moštiju. Veruje se da su zločin počinili na Vračaru gde se danas nalazi Hram Svetog Save. Drugi izvori smatraju da je tadašnji Vračar bio početak današnjeg Tašmajdanskog parka i da su upravo tu Turci počinili jedan od najvećih zločina.

Sveti Sava, školska slava

Srbija 27. januar, dan kada je Sveti Sava izdahnuo obeležava kao Dan prosvete. Razlog je više nego jasan. Sava je, kao što niko nije pre njega, mnogo davao u obrazovanje. Bio je najveći srpski prosvetitelj, filozof i mudrac. Nije ga respektovala samo srpska crkva već je pohvale dobijao i od predstavnika drugih religija.

Davne 1840. godine škole u Srbiji su počele da obeleževaju Savindan kao školsku slavu. Tako je bilo sve do 1945. kada su komunisti ukinuli praznovanje. Svečana ceremonija u svakoj školi je vraćena 1990. godine.