Ukus koji se pamti: Karađorđeva šnicla

Gotovo da nema osobe koja je kročila na beogradski asfalt, a da nije dobila preporuku šta obavezno jesti. Među predlozima se uvek nađe i veoma poseban predlog - Karađorđeva šnicla. Jedinstven ukus mesa fascinira i osvaja na prvi zalogaj. Probajte.

Restorani nacionalne kuhinje su prava mesta na kojima se jede ova šnicla. Ona ne "trpi" nikakve savremene inovacije. Trebalo bi da se uvek sprema baš po originalnom receptu. Nije staro srpsko jelo već izum jednog od najboljih kuvara. Milovan Mića Stojanović je sasvim slučajno smislio specijalitet za koji mnogi kažu da im je omiljeni.

Davne 1956. godine, tada mladi šef kuhinje u jednom restoranu je dobio porudžbinu da spremi "Kijevski kotlet". Nije imao sve potrebne sastojke za pripremu, a nije želeo da naruši ugled restorana. Odlučio je da promeni jelo i time promenio gastronomsku istoriju. Uzeo je komad teleće šnicle, u nju stavio kajmak, urolao i ukrasio u obliku Karađorđeve zvezde. Sam je izneo gošći za koju je spremao. Kada je pitala kako se zove jelo koje je dobila, brzo je odgovorio Karađorđeva šnicla. Gošća je bila Tamara Broz, Titova snaja i spikerka "Radio Beograda". Zvaničnu premijeru šnicla je doživela na izložbi ugostiteljstva u Domu omladine Beograda.

Kreativni tvorac predlaže da se servira uz tartar sos od majoneza i kiselih krastavaca, limun, bareni krompir i boraniju. Šnicla se služi na ovalu, na nju se stavi kolut limuna koji simboliše Karađorđevu zvezdu (orden), a majonez se stavlja tako da predstavlja lentu ordena. Danas se teško može naći sa originalnim prilogom. Pečeni krompir je zamenio bareni. Nije neoprostivo ukoliko kuvar ne ume da je dekoriše po pravilu. Međutim, ako se promeni i vrsta mesa od koje se sprema i način serviranja, to više nije Karađorđeva šnicla. Mića predlaže da uz šniclu uvek pijete ohlađeno belo vino.

Inspiracija za ime je potekla od želje da se srpski jelovnik obogati imenima važnih ličnosti. Već tada je mnogo putovao zbog svetskih ugostiteljskih takmičenja. Shvatio je da imamo samo pet nacionalnih jela. Želeo je da upozna svet sa srpskim ukusima i osmislio je preko 200 jela koje nose naziv istaknutih ljudi. Pored dobro poznate Karađorđeve šnicle, njegova dela su i Njeguški stek, Teslina teletina, Oplenačke (Šumadijske) palačinke ali i Smederevsko đule, Gagarin supa, Gružanska krompir čorba i još mnogo toga.

Mića Stojanović je svetski šampion u kuvanju. U karijeri dugoj pet decenija je pripremao neverovatne porcije, a lista zadovoljnih gostiju je više nego impresivna. Josip Broz Tito, Vinston Čerčil, Muamer Gadafi, Elizabet Tejlor, Sofija Loren, Rokfeler, Ričard Nikson, Kenedi i mnogi drugi. Iako je penzionisan, aktivan je u kuhinji i pomaže sinu u porodičnom restoranu. Profesor kulinarstva je osvojio mnoge nagrade na internacionalnim takmičenjima, a svoje umeće je predstavio u 72 zemlje. Njegovi specijaliteti se danas jedu u ekskluzivnim restoranima u Japanu, Americi i Rusiji.