Укус који се памти: Карађорђева шницла

Готово да нема особе која је крочила на београдски асфалт, а да није добила препоруку шта обавезно јести. Међу предлозима се увек нађе и веома посебан предлог - Карађорђева шницла. Јединствен укус меса фасцинира и осваја на први залогај. Пробајте.

Ресторани националне кухиње су права места на којима се једе ова шницла. Она не "трпи" никакве савремене иновације. Требало би да се увек спрема баш по оригиналном рецепту. Није старо српско јело већ изум једног од најбољих кувара. Милован Мића Стојановић је сасвим случајно смислио специјалитет за који многи кажу да им је омиљени.

Давне 1956. године, тада млади шеф кухиње у једном ресторану је добио поруџбину да спреми "Кијевски котлет". Није имао све потребне састојке за припрему, а није желео да наруши углед ресторана. Одлучио је да промени јело и тиме променио гастрономску историју. Узео је комад телеће шницле, у њу ставио кајмак, уролао и украсио у облику Карађорђеве звезде. Сам је изнео гошћи за коју је спремао. Када је питала како се зове јело које је добила, брзо је одговорио Карађорђева шницла. Гошћа је била Тамара Броз, Титова снаја и спикерка "Радио Београда". Званичну премијеру шницла је доживела на изложби угоститељства у Дому омладине Београда.

Креативни творац предлаже да се сервира уз тартар сос од мајонеза и киселих краставаца, лимун, барени кромпир и боранију. Шницла се служи на овалу, на њу се стави колут лимуна који симболише Карађорђеву звезду (орден), а мајонез се ставља тако да представља ленту ордена. Данас се тешко може наћи са оригиналним прилогом. Печени кромпир је заменио барени. Није неопростиво уколико кувар не уме да је декорише по правилу. Међутим, ако се промени и врста меса од које се спрема и начин сервирања, то више није Карађорђева шницла. Мића предлаже да уз шницлу увек пијете охлађено бело вино.

Инспирација за име је потекла од жеље да се српски јеловник обогати именима важних личности. Већ тада је много путовао због светских угоститељских такмичења. Схватио је да имамо само пет националних јела. Желео је да упозна свет са српским укусима и осмислио је преко 200 јела које носе назив истакнутих људи. Поред добро познате Карађорђеве шницле, његова дела су и Његушки стек, Теслина телетина, Опленачке (Шумадијске) палачинке али и Смедеревско ђуле, Гагарин супа, Гружанска кромпир чорба и још много тога.

Мића Стојановић је светски шампион у кувању. У каријери дугој пет деценија је припремао невероватне порције, а листа задовољних гостију је више него импресивна. Јосип Броз Тито, Винстон Черчил, Муамер Гадафи, Елизабет Тејлор, Софија Лорен, Рокфелер, Ричард Никсон, Кенеди и многи други. Иако је пензионисан, активан је у кухињи и помаже сину у породичном ресторану. Професор кулинарства је освојио многе награде на интернационалним такмичењима, а своје умеће је представио у 72 земље. Његови специјалитети се данас једу у ексклузивним ресторанима у Јапану, Америци и Русији.