У Тршићу крај Лознице, 6. новембра 1787. се родио Вук Стефановић Караџић. Најзначајнији реформатор српског језика, филолог, сакупљач народних умотворина, аутор првог речника српског језика, Минин и Димитријев отац. Све ово и још много тога је био човек коме су родитељи дали моћно име како би га заштитили од злих духова и вештица. Наиме, тада су постојала народна веровања да су управо они криви за прерану смрт многе деце, а Вукови родитељи су пре његовог рођења изгубили чак петоро деце.
Име га је заштитило да преживи али је од детињства био болешљив. Костобоља му је згрчила леву ногу па је могао да хода само уз помоћ штапа. Како је сам говорио: "Ова несрећа ме је натерала да тражим мир, да мирно читам књиге, записујем на хартији оно што чујем и видим оком". Вероватно га је болест сачувала од рата и омогућила да остане жив и уђе у историју као један од најважнијих личности српског језика, културе, традиције. Његов живот је доказ да слабости тела не спречавају снагу духа.
Отац српске народне књижевности је имао две велике љубави. Према предању, прва и највећа - Ружа Тодорова у коју се заљубио са само 17. Ипак, оженио је Ану Марију Краус али пријатељи су тврдили на Ружу никада није преболео. У браку је добио осморо деце али је само двоје надживело родитеље, Мина и Димитрије. Поводом велике туге коју је носио у себи због прераног губитка деце је изјавио: "Чини ми се да ће ми од све моје деце остати само моја дела".
Чувени цитат "Пиши као што говориш, читај као што је написано" није измислио Вук Стефановић Караџић већ немачки филолог Јохан Кристоф Аделунг, а Вук га је применио на сопствену реформу. Избацио је непотребне знакове из азбуке и увео принцип да сваки глас има само једно слово.
- аутор првог речника српског језика
- реформисао српски језик и правопис
- смањио број слова са 40 на 30
- увео нова слова: љ, њ, ђ, ћ, џ, ј
- Вукова ћирилица и правопис су званично признати 1868. године, четири године након његове смрти
- 1814. је објавио "Писменицу сербскога језика по говору простога народа писана" - прву граматику српског језика
- 1818. је објавио прво издање "Српског рјечника истолкованог њемачким и латинским ријечима" који је бројао преко 26.000 речи
- сакупљао је и објављивао српске народне песме, пословице и приповетке
- превео је Нови завет 1847. на српски језик али и друге црквене и световне књиге
- покренуо је први часопис на народном језику "Даница" 1824. године
- борио се да народни језик постане књижевни језик, а збирка "Српске народне пјесме" (1814-1815) је значајно допринела у спајању народне усмене књижевности и писане културе.
Вуков споменик
У Београду постоји неколико знаменитости посвећених Вуку Стефановићу Караџићу. Најпознатији је Вуков споменик на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице. Бронзана статуа је дело академског вајара Ђорђа Јовановића. Споменик је званично представљен Београђанима 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од Вуковог рођења. Иначе, прва идеја је била да споменик буде постављен у Студентском парку.
Дом Вукове задужбине
Историјска грађевина изграђена 1879. године у Краља Милана 2, Теразије. Седиште руског посланства, сиротиште, Министарство просвете и црквених дела, седиште Главног комесаријата аустроугарске војске, Главна поштанска управа током Првог светског рата - и коначно Вукова задужбина од 1988. године. Зграда је проглашена спомеником културе 1966. године, а од 1979. је културно добро од великог значаја.
Театар Вук
У непосредној близини Вуковог споменика се налази Театар "Вук", настао из некадашње Установе културе "Вук Стефановић Караџић". Током несрећних деведесетих, у време санкција, позоришна трупа Театра Вук је једина из Србије која је гостовала у Сједињеним Америчким Државама.
Музеј Вука и Доситеја
Лоциран у најстаријој стамбеној згради у Београду, у Господар Јевремовој на броју 21, постоји музеј посвећен животу и раду двојице великана српске културе. Део музеја је резервисан за живот и рад Вука Стефановића Караџића, а други део за Доситеја Обрадовића - просветитеља и првог министра просвете Србије. Ова зграда је некада била део Велике школе, прве високе школе у Србији коју је основао управо Доситеј Обрадовић.
- Збирка еротских песама "Црвен бан" је изазвала скандал, а Вук је због ње трпео осуде и притиске.
- Приписује му се да је у српски језик увео неке од најсочнијих псовки које су и данас заступљене.
- Легенда каже да је био масон.