Боемија под звездама

Добродошли на трећу порцију приче о кафанама

Петак 23. авг 2019.

cover image

Специјалитет у најави. Београд има много опција за откривање лепота кафанског живота. Ресторани на реци су неописива фантазија. Сваки део града има свој угоститељски бисер. И то не један већ читаву колекцију. Ипак, главни град има само један кварт, давно створен за опуштање. Него шта, то је боемска четврт Скадарлија.

Колико год се угоститељи трудили да је "упеглају", да се допадне и младима и старима, и домаћима и странима, њена анатомија не дозвољава суштинске промене.

Скадарлијо, не дај се! Не дам се, вели она из сваког свог буџака. Тако ми свих мојих чаша и столова, вечно ћу служити истинским боемима.

Писци, глумци, песници и сликари. Политичари, бизнисмени и они што и не знају да опишу своје занимање. Омладина тек порасла за криглу великог точеног. Ветерани. Даме и оне које то никада неће бити. Читаве породице и вечити солисти. Стални гости, локалци и људи са свих меридијана планете. Сокак од пар стотина метара, Скадарска и њене комшијске улице су друга кућа свакоме ко пожели да осети кафански рај.

Суши се вероватно никада неће служити на калдрми Скадарлије. Карађорђева и ћевапи хоће заувек.


Београдске кафане нису одолеле налетима глобализације. Истина, многе су затворене и зато се оне које су опстале више цене. Шта је то што их чини тако посебним? Много тога. Пре свега, атмосфера и неколико правила које одређују праву кафану. Свако ко помисли да је кафански живот идентичан током целе године, вара се. Суштина је иста али ипак има разлика у доба када високе температуре владају градом.

Све док су ноћи топле време другачије пролази. Теже се дише али се лакше препушта леденом вину. Уз музику тамбураша, минути проведени у Скадарлији једноставно лете. Из сваке баште се ори песма веселих гостију који због тактова омиљених нумера новцем ките музичаре. Ово није сценарио доступан само у боемској четврти али дефинитивно, овде га има највише. Дођите на време да присуствујете забави. Таман што звезде замене сунце креће кафанска симфонија.

Врућине нису савезник за типичну српску гастрономију. За роштиљ је свако време идеално. Мешано месо за неодлучне, конкретна порција чистог меса за искусне. И једни и други започињу дружење уз ледено охлађену домаћу ракију. Занимљиво, ко често одлази у кафане готово никада не посећује психотерапеуте. Нема потребе јер кафане одувек служе не само пиће и храну већ и праву реч, а неретко и људски загрљај.

Живот у кафани током лета има још више опуштен стил. Баш зато што се мање жури, мање једе, а више пије и слободније препушта нотама, баш зато и нема ограничења. Једино је проблем што ноћ на правој кафанској адреси пролети. Јутро вреба иза угла. А јутро к'о јутро, брише све и креће у нови дан. Не дозволите да вам обавезе украду парче боемије на летњи начин. Имате довољно информација да кренете пут Скадарлије и њених ресторана. Лако ћете за повратак.