Prva asocijacija na srpsku kuhinju. Jelo za koje se veruje da je stiglo na Balkan zajedno sa Turcima tokom petovekovne vladavine. Ime potiče iz turskog rečnika, od reči sarmak što znači uviti, zaviti. Sarma nije iz turske kuhinje. Istorijski zapisi tvrde da se spremala još za Stefana Nemanju.
Vekovima je obavezna na slavama, proslavama, nedeljnom ručku. Savršena porcija zimske čarolije je neizostavna u jelovniku restorana domaće kuhinje. Nema potrebe pronalaziti razloge zašto probati i zavoleti sarmu. Dovoljno je probati je. Na prvi zalogaj sve postaje jasno.
Pet činjenica o srpskoj sarmi:
1. Jako je hranljiva i odlično prkosi niskim zimskim temperaturama
2. Posebno je lekovita protiv mamurluka i umora
3. Perfektno se slaže sa drugim tradicionalnim ukusima, a najviše sa ajvarom, sirom i vrućim hlebom
4. Dugo pruža osećaj sitosti
5. U 19. veku postaje popularna, a za njenu slavu su verovatno "krive" prve kafane
Kako se pravi sarma je često pitanje sa, na površno slušanje, jednostavnim odgovorom. Kiseli kupus, mleveno svinjsko meso ili mešavina svinjskog i junećeg, pirinač, luk, začini, slanina ili suva rebra taman toliko da daju poseban miris i to je to. Umotati fil u listove kupusa i poređati tako da svaki komad domaće umetnosti može da "diše" već zahteva znanje. Recept za sarmu nije toliko komplikovan ali je daleko jednostavnije samo poručiti i prepustiti se uživanju. Svim čulima.
Original sarma se sprema sa kiselim kupusom koji je važan segment zimnice. Zato se autentična sarma sprema i jede samo tokom jeseni i zime. Postoji i letnja verzija. Recept je isti, a jedina razlika je u zameni kiselog kupusa listovima vinove loze ili zelja. Kao takva, uvek se servira sa kiselim mlekom ili se preliva jogurtom. U letnjoj varijanti, naziv prelazi iz sarma u sarmice.
Sarma je opevana u narodnim pesmama. Pronašla je svoje mesto u šalama i pošalicama. Ima svoje takmičenje "Sarmijada". Smatra se jednim od najstarijih srpskih jela. Sarma se ne jede samo zbog zadovoljavanja osećaja gladi. Sarma se voli.
