Бити у категорији најтраженијих ресторана у Београду је велика част. Вишедеценијска слава носи и велику одговорност јер дуговечан успех није дошао из интелигентно креираног бизнис плана. Нити преко ноћи. Рад чини разлику између вредних и лењих. А опет, има много вредних којима успех константно измиче. Бројни су они који поштују рецепт за освајање публике али нису ни близу нај ресторана.
Нису јер немају домаћина који дочекује госте идентично као у својој кући. Нису ни због тога што у свом објекту немају оно нешто што доноси невероватан осећај. Да буде и лепо и практично. И све под конац и опуштено. И познато, а сасвим другачије. Такође, џаба укусна храна ако је служи "дрвени" конобар. Ништа не вреди ни врхунски амбијент ако нема душу. Свако ко је издвојио сопствено време, новац и поверење заслужује перфектан третман.
Овај ресторан без икакве сумње може да се такмичи са најпознатијим угоститељским институцијама у свету. Престижне награде гарантовано не би изостале. Али нема такве амбиције јер му није до ласкавих признања. Њему је до непрестаног импресионирања гостију. Знате га сигурно. Само је једна реч у називу. Не кује лажне планове већ праву магију. Ковач.
Место у коме је као код куће, а лепше јер сте гост. Ентеријер је ништа друго до дубоког наклона ка прошлости али из угла будућности. Ручни вез као понос, а не као детаљ. Топлота природног дрвета и нестварне фузије пријатних тонова јер је ваше задовољство имепратив. Храна у Ковачу не може да се опише са обичним "супер". То су читави реферати. Искрена ода специјалитетима није градска прича. О овој адреси се и прича и пише далеко од Србије. Искључиво у суперлативу. Тако је одувек, тачније од 1932. године.
Потрага за концептом савршеног угоститељства се наставља на Земунском кеју. На пар корака од Дунава. Рај на земљи. Ресторан у који се доводе важни пословни партнери. Пријатељи који су се одселили и воле да причају како је тамо негде далеко све дивно. Е па, и ми имамо одговор на глобалне трендове. Само што је овде лепше због чувеног "оног нечег". У овом ресторану се не чују критике на рачун српске љубави према месу јер је риба у првом плану. Наравно, то је Шаран.
Више од доброг ресторана. Децентна романтика. Носива мода. Никако питање престижа или елите јер је овај ресторан пре више од једног века отворио земунски алас, са циљем да сви пробају посебну рибљу чорбу. По истом рецепту се и данас кува. Јести здраво значи конзумирати квалитетне намирнице. Сваки специјалитет у Шарану се једино тако и припрема. Овде није крај. Када храном освоје сва ваша чула, одмах прелазе на забаву у боемском стилу. Мало вина, мало музике. Па све у круг. И тако већ век. Надамо се - заувек.
