Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti. Stara izreka koja važi za 18. januar i dan kojim se obeležava zimski Krstovdan. Proslavlja se u znak sećanja na trenutak kada je Isusa Hrista u reci Jordan krstio Jovan Krstitelj. Uvek se praznuje osamnaestog dana januara, a karakterističan je po strogom postu, prvom nakon Božićnog posta, liturgijama i uzimanju osveštene vode u crkvama i hramovima. Još jedno veliko obeležje ovog praznika je plivanje za Časni krst, a samo najhrabriji, obavezno kršteni se prijavljuju za takmičenje.
Narodno verovanje kaže da se u noći između 18. i 19. januara, odnosno između Krstovdana i Bogojavljenja, tačno u ponoć otvara nebo i da se "Bog javlja". Zato, otvorite prozor ili izađite napolje, pogledajte u nebo i zamislite želju. Verovanja kažu da se uvek ispuni.
Bogojavljenjem se proslavlja inkarnacija Boga u jedinstvenu Trojicu. Jednostavnije, na Bogojavljenje su se prvi put ukazali zajedno Otac, Sin i Sveti Duh. Istovremeno, praznik podseća da je Isusova misija započeta ne rođenjem već njegovim krštenjem. Zbog osveštene bogojavljenske vodice, ovaj praznik se zove još i Vodice ili Vodokršće. Tom istom vodicom, u koju se dodaje grančica bosiljka se valja umiti i čuvati je u kući. Još jedan ritual koji prati ovaj praznik je posvećen neudatim devojkama. Ukoliko stave malo ogledalo ispod jastuka pred spavanje uoči Bogojavljenja, veruje se da će sanjati budućeg muža.
Isusov preteča, Sveti Jovan Krstitelj. Njegov dan se obeležava nekoliko puta u godini ali je naobimnija i najpopularnija slava svakog 20. januara, bez pomeranja datuma. Odigrao je ključnu ulogu u Hristovom krštenju. Bavio se isključivo okretanjem ljudi ka veri. Zajedno sa svojim učenicima je širio kult krštenja i posta. Život je izgubio tragično - car Irod je naredio da mu odseku glavu. Sveti Luka je želeo da prenese njegove mošti iz Sevastije u Antiohiju ali nije dobio dozvolu pa je preneo samo njegovu jednu ruku. Poslednja lokacija na kojoj se znalo gde je ruka je Carigrad. Turci su se pobrinuli da se nikada ne pronađe.
