Vidovdan

Šta predstavlja i kako se obeležava jedan od najvećih i najvažnijih praznika u Srbiji

Četvrtak 28. jun 2018.

cover image

Predhrišćansko božanstvo, ranohrišćanski svetac, istorijski datum, mit, svetinja i opomena, dan fizičkog poraza ali duhovne pobede – sve je to Vidovdan, najtužniji i najznačajniji verski ali i nacionalni praznik Srba, ma gde se nalazili. Svetovid, slovenski bog obilja i rata, ili Sveti Vid u ranom hrišćanstvu, poštovan je kao svetac i u Bugarskoj. Ipak, u Srbiji, 28. jun je mnogo više od verskog ili nacionalnog praznika.

Vidovdan je utkan u identitet naroda, njegovu istoriju, moralna načela i vrednosti. Sveti Vid je simbol održanja i opstanka pa se u legendama pominje i njegova izlečiteljska moć – vidanje, ali i znanje – uvid. Utkana u nacionalnu zastavu i grb, četiri ćirilična slova S koja gledaju na četiri strane sveta su simbol Svetog Vida koji gleda i vidi svud. Ta slova su u krstu i ovaj praznik ima veliki hrišćanski značaj, ne samo za Srbe već i veliki deo Evrope.

Poslednja odbrana Evrope i hrišćanstva od najezde Osmanskog carstva 1389. godine desila se baš na Vidovdan, na Kosovu, na Gazimestanu. Brojčano nadmoćni, Turci su porazili srpsku vojsku i ubili poslednjeg srpskog cara Lazara. Ipak, sam tok bitke je bio na strani Srba pa su glasnici čak u Beč odneli vest o pobedi hrišćanstva, a zvona bečkih crkava su obeležile pobedu. Pobeda je bila u srcima i u legendama koje su nastale nakon same bitke. 


Vidovdan je postao simbol odbrane hrišćanstva, a učesnici nacionalni junaci. Oba cara, i srpski i turski, izgubili su živote. Car Lazar je proglašen za svetog mučenika i njegovo telo je preneto i sahranjeno u manastir Ravanica kod Ćuprije. Legenda kaže da se uoči boja na Kosovu knezu Lazaru javio anđeo Gospodnji rečima: "Kojem ćeš se privoljeti carstvu, dal’ zemaljskom ili nebeskome?" Zato se u srpskoj istoriji Vidovdan ponavlja kao izbor između praktičnog i moralno ispravnog. Na Gazimestanu kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur.

Prema narodnom verovanju u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno. Vidovdan predstavlja Dan žalosti. Na taj dan se ne igra i ne peva, u crkvama se obavljaju pomeni za sve postradale u svim ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji ali je radni dan. Vidovdan je i porodična slava, pa se taj dan sprema posna hrana.