Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja obeležavaju slavu Svetog Đorđa u narodu poznatiju kao Đurđevdan. Mladi vojvoda rimske imperatorske vojske je branio hrišćane i za to bio surovo kažnjen. Uprkos mučenjima Dioklecijanovi vojnici nisu od njega uspeli da izvuku odricanje od Hristove vere, pa mu je glava odrubljena 23. aprila po starom ili 6. maja po novom kalendaru 303. godine n.e.
Legenda o Svetom Đorđu živi i danas, a na ikonama i freskama se prikazuje kao vojnik sa kopljem i mačem. Najčešći prikaz je onaj kako Đorđe jaše konja i mačem ubija aždaju koja simbolizuje mnogoboštvo. Od kraja do kraja, đurđevdanski običaji se razlikuju diljem Srbije.
Neki običaji su u vezi sa magijom, zaštitom, zdravljem i plodnosti što ukazuje da je ovaj hrišćanski svetac zauzeo mesto starog srpskog paganskog boga plodnosti Jarila. Đurđevdan je granica između zime i leta, praznik zdravlja, udaje i ženidbe, plodnosti stoke i dobrih useva. Obično se na taj dan plete venac od biljaka, kupa u reci i kiti cvećem. Pletenje venaca od đurđevdanskog cveća se obavlja pre zore i njime se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Mlade devojke venčiće stavljaju na glavu ili ih bacaju u reku. U reku se spuštaju i krstovi od leskovog pruća.
Đurđevdan je praznik za ranoranioce jer se sve radnje i pripreme obavljaju u cik zore. Vrba, kopriva i selen su đurđevdanske biljke. Đurđevdanski uranak je posebna porodična proslava u prirodi, šumi, proplanku ili obali reke. Priprema se raznovrsna hrana i piće, a najvažnije je jagnjeće pečenje.
Ako je na Đurđevdan vedro nebo, godina će biti plodna, a ako padne kiša – leto će biti sušno. U Srbiji je Đurđevdan i romska slava što daje posebnu draž. Najpopularnija pesma tog dana je "Đurđevdan". Trubačka verzija je dobro poznata numera, a posebna atrakcija je kada di-džej i producent Solomun uvrsti ovaj hit u svoj set.
