Српске књиге за сва времена

Обавезна литература која нема рок трајања

Субота 10. мар 2018.

cover image

1. Сатире - Радоје Домановић

Ако живите у Србији и није вам јасно зашто се нешто баш тако догађа, окрените се класичној српској приповеци из 19. века. Најбољи од најбољих у хумористично-сатиричној традицији српског реализма, Домановић приповеткама Вођа, Данга и Краљевић Марко по други пут међу Србима постиже врхунац у жанру алегоријско-сатиричне приче. Наш фаворит је приповетка Размишљање једног обичног српског вола.

2. Кад су цветале тикве - Драгослав Михаиловић

Забрањивана књига и представа, први Михаиловићев роман у опасним временима шездесетосмашке ере. Прича о послератном Београду и судбинама његових житеља испричана језиком главних јунака. Роман о одласцима и враћањима Београду, о ужареним главама, асфалту и хладном тоталитарном режиму, борби за живот и песничење против смрти.


3. Убиство с предумишљајем - Слободан Селенић

И опет Београд у ратна времена, две љубавне приче. Роман суочава два времена које раздваја само календар, али су грчеви готово идентични – судар либерализма и тоталитаризма. Откривање прошлости кроз заборављене фрагменте живота жене из грађанског сталежа делује као добар материјал за литерарну целину. Али откривање постаје разоткривање збивања које су довела до трагичних случајева убиства и самоубиства, односа победника, жртвовања и усуда.

4. Београд за почетнике - Богдан Тирнанић

Урбана легенда Београда пише о Београду. Прави спој. Један од најзначајнијих српских новинара читаоцима прича о Сингидунуму, данашњем Београду. У форми бедекера, водича за путнике и туристе, у тридесет и једном поглављу, осликан је Београд који радо читају и људи рођени у њему. Долазак у Београд, шетње, приче о биоскопима који данас не постоје, стриповима, људима, књигама, значајним местима. Београд каквог више нема, али који се препознаје у детаљима и "ситницама", његовим становницима и Београђанима ма где да се налазе.

5. Осама - Владимир Кецмановић

Емигрантска прича кроз говор и менталитет босанских муслимана и визуру сведока ратова деведесетих година прошлог века. Надасве симпатичан, хумористичан, али врло повезан са Андрићевим Џем султаном и Ћамилом као и Михаиловићевим мангуплуком из Кад су цветале тикве, овај роман осветљава оне "друге" наше приче. Дијалект вас осваја на прву, а судбине на сваку потоњу реч.