Међународни дан матерњег језика, дан за прикладно обежавање сваког језика широм света. УНЕСКО је 1999. године установио 21. фебруар дан матерњег језика док је Генерална скупштина уједињених нација потврдила празник резолуцијом. Идеја је настала из жеље да се сваки језик у свету поштује, да се чувају језик и писмо, да се негује љубав према матерњем језику и да се подигне свест о значају матерњег језика.
Република Србија је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом споразума, Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се користе на њеној територији. У Србији је, поред матерњег језика у употреби 12 језика националних мањина: албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки језик. На одређеним територијама у употреби су и влашки и ромски језик.
Образовање у Србији се одвија на укупно девет језика, а према подацима државне управе, близу 60.000 деце похвађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Када се прича о српском језику, печат који је оставио Вук Стефановић Караџић је немерљив. Српски лингивста је током 19. века учинио као нико пре за ћирилицу, за српски језик. Реформатор, сакупљач народних умотворина, писац првог речника српског језика - захваљујући Вуку Стефановићу Караџићу имамо српски језик. На нама је да га очувамо, негујемо, волимо и пренесемо будућим генерацијама.
Међународни дан матерњег језика, први пут установљен као важан датум 1999. године, а као празник се први пут прославља 2008. године, на иницијативу Бангладеша. Баш тамо, 21. фебруара 1952. године, на протестима у организацији Покрета за бенгалски језик у Даки, полиција и војска су убиле неколико студената, а ранила стотине њих. УНЕСКО упозорава да више од 40 процената становништва у свету нема приступ образовању на језику који говори и да је веома важно очувати све светске језике.
"Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никог другог осим нас" - Душко Радовић.