Kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih, Kraftwerk su očajnički tražili svoj glas u pop kulturi posleratne Nemačke. Malo ko je verovalo da će ova grupa eksperimentalista i čudaka napraviti bilo šta u eri sinfo-roka, nastanka panka i new age doba.
Lutanje kroz žanrove su završili definisanjem svoje misije u elektronskom, sintetičkom, tehnološkom i robotičkom zvuku koji se kroz pet decenija digitalizovao, postao viralan i kompjuterski moćan. Radikalno izdanje Autobahn iz 1974. značio je prodor na svetsku scenu i disciplinovanje zvuka, a publika ga je shvatila kao disko hit i pozicionirala na 5. mesto liste Billboard top 200. Radio Activity naredne godine u prvi plan izbacuje nove instrumente, zvukove i Kling Klang studio kao centar nastajanja čiste i "bezosećajne" muzike.
Trans Europa Express minimalističkim društveno angažovanim porukama i "iščašenom" naslovnom stranom pomera ovu grupu u umetničke vode. Grade vezu dadaizma, konstruktivizma i moderne muzke. Sve više postaju vizuelna senzacija, dok publika uživa u romantičnom elektro zvuku srednjeg tempa. Vizuelni identitet proizilazi iz rada Aleksandra Rodčenka, a na naslovnicma albuma i nastupima dominiraju crna, crvena i bela boja.
Radnici, roboti, heroji i antiheroji u 21. veku Matriksa. Computer land i Computer love već živimo kroz robotski, sintetički glas koji podvlači melodiju. Kraftwerk su uticali na Human League, Depeche Mode, Soft Cell, Africa Bambaataa, Erasure, Yazoo, Björk, Daft Punk, Simple Minds, Ramstein, a naročito na velika imena moderne elektronske muzike. U toku je njihova 3D the Catalogue svetska turneja.
