Чај је пиће које се конзумира више од четири хиљаде година. Легенда каже да је кинески цар Shen-Nong открио тајну спремања овог напитка док је био у лову. Према записима, када је цар хтео да прокува речну воду на ватри, у посуду му је упао лист чаја са оближње стабљике. Вода је брзо променила боју, а цар је био одушевљен мирисом. Друга легенда каже да су чај открили будистички монаси. Користили су га за поспешивање телесног мира и репарацију душевне енергије. Кинески песник Lu Yii је још 780. године описао ритуал припремања чаја. Дакле, сви путеви чаја воде у Кину.
Познати топли напитак се везује за Азију, првенствено Кину, Енглеску, земље Блиског истока и Русију. После воде, чај се у целом свету највише конзумира. Сматра се да потиче из Кине. На Запад и остак света је стигао захваљујући свештеницима и трговцима који су га транспортовали још у 16. веку. Енглези су највише заслужни за моду испијања чаја сваког дана, а овај ритуал се бележи од 17. века. Чајанка у 17:00 је изговор за дружење уз вишеструке користи по здравље. Нажалост, већина људи чај пије само када имунитет закаже, а то је велика грешка. Препоручује се свакодневна конзумација јер су добробити заиста бројне. Није лако направити прави чај. Београд има праве џајџинице у којима се сервира најквалитетнији чај. Одаберите најдражу и док уживате у ароматичним мирисима из шољице, опустите се у прелепом амбијенту омиљене џајџинице.
Место у строгом центру града, а потпуно имуно на гужву и галаму. Кафе-књижара има све што је потребно за опуштање. Није потребно носити са собом омиљену литературу, овде је има на претек. Ако се напомене да су и кућни љубимци добродошли, долази се до закључка да је Апропо бар иделан избор за свакодневни предах. Чај се припрема само од одабраних листова. Филтер врећицама је забрањен улаз.
У улици која броји највише путника постоји место за одмор од тешких кофера, термина поласка и неважних прича. Амбијент и понуда су потпуно прилагођени опуштању. Стилско шаренило ентеријера је довољно друштво током испијања одабране шољице чаја. Припрема по највишим стандардима само одабраних састојака даје енергију за ново путовање или креирање занимљивих планова шта радити у Београду.
Идеја за отварање оваквог места се родила у Барселони. Вероватно због тога се осећа опуштен медитерански дух. Специфична понуда која спаја уживање у читању, уметности и музици је наишла на одличне критике. Када се на ово дода понуда изврсних чајева и финих залогаја, хедонизам је загарантован.
Чаробно место на Врачару. Џајџиница фантастичног изгледа нуди веома широку понуду чајева. Овде се конзумира чај из Кине, Индије, Јапана и других далеких земаља које имају доказану репутацију. Чај и слатки залогаји су одличан пар. Истражите специфичне биљне ароме уз савршене десерте.
Кафа или чај - вечита дилема које пиће има више кофеина
Често се пије чај као замена за кафу, због високог садржаја кофеина. Током истраживања 1927. године, кофеин из чаја је назван теин, а како је касније утврђено да је идентичан кофеину из кафе, термин теин је елиминисан из употребе. Ипак, постоје одређене разлике. Просечна шољица зеленог и белог чаја садржи мање кофеина, посебно када се припрема на нижој температури. Аминокиселина Л-теанин постоји само у чају, смањује стрес без осећаја будности коју изазива кофеин.
Због додатних елемената, кофеин који се уноси испијањем чаја има слабији али дуготрајнији ефекат наспрам класичног кофеина из кафе. Не садрже сви чајеви кофеин. Има га само у чајевима који се праве од биљке Camellia sinensis, а то су зелени, бели, црни и oolong (wulong / wu-long). Осим наведених, кофеин се налази једино још у мате чајевима, националном пићу Јужне Америке. Припремају се од биљке Yerba Mate.
