Skadarska ulica ili Skadarlija je nezaobilazna turistička zona u kojoj barem jednom morate da dočekate jutro. Četvrt boemije i bogate istorije, romantike i zabave, vešto se iskrada iz okvira savremenog izgleda i ponosno neguje životne navike u Beogradu, iz davnih vremena. Nije ni moderna avenija, ni veliki bulevar, već krivudavi sokak sa kaldrmom (ne preporučujemo šetnju u štiklama), dužine oko 500 metara u koji je stalo mnogo toga, što je stvorilo posebnu atmosferu i unikatan osećaj.
Na ulasku u Skadarliju, pored njene zastave sa simbolima šešir, crni štap i crveni karanfil, velikim slovima je ispisana sledeća dobrodošlica: "Skadarlija - centar umetničke boemije, tradicija je stvaranja već ceo vek. Zato poseitoče, kada dođeš u ovaj kutak Beograda da se zabaviš i razonodiš, pokušaj da maštom svojom dočaraš davno minulo vreme. Seti se svih onih generacija pesnika i glumaca, novinara i slikara, boema znanih i neznanih..." Taj isti sokak prihvata svakoga, od bogatih ljudi i uglednih umentika preko savim običnog sveta, koji živi u Beogradu i koji je došao da se upozna sa njim. U istoj kafani sedi i ministar i slikar, i pisac i obućar ali i onaj koji poslednji dinar daje za gušt. I svima je ovde dobro.
Kako je nastala Skadarlija
Prve kuće su izgrađene davne 1717. godine, a tokom 19. veka ovaj deo grada je dobio naziv Šićan-mala (Ciganska mahala) po Romima koji su se naselili. Prema podacima iz 1909. godine, kada je u Beogradu živelo oko 90.000 stanovnika, u Skadarliji i okolnim ulicama je bilo 14 ugostiteljskih objekata. Nakon odluke grada da se poruši kafana Dardaneli i na tom mestu izgradi Narodno pozorište, a ista sudbina je zadesila Pozorišnu kafanu kao i kafanu Srčka koja je bila na mestu današnjeg hotela Moskva, umetnički milje i gradski boemi počinju da se okupljaju u Skadarliji. Prepoznatljiv izgled koji je danas krasi je delo arhitekte Uglješe Bogunovića.
Pre adaptacije, bila je obična ulica kroz koju je tekao Bibijin potok, a ime je dobila po romskom verovanju da je Bibija simbol božanstva i spasa. Najveći luk koji je pravio potok je nazvan po gradu Skadar i od 1872. godine ovaj deo grada postaje Skadarlija. Kada se gradila Bajlonijeva pivara, 1892. godine, tokom kopanja zemlje je pronađena praistorijska lobanja homo primagenijusa koju su naučnici proglasili da je ostatak "prvog Beograđanina", kao i nekoliko zuba mamuta.
Skadarliju su redovno posećivali (neki su ovde i živeli) istaknuti glumci, novinari i književnici: Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Jovan Skerlić, Žanka Stokić, Čiča Ilija Stanojević, Branislav Nušić i mnogi drugi. Uvukla se "pod kožu" i svetskim ličnostima koji su je posetili - kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Džordž Buš stariji, Đina Lolobriđiđa, Bert Lankaster, Nikita Mihalkov... Svi oni su provodili noći uz pesmu i muziku najpoznatijih muzičara iz tog vremena, održavali sastanke i pisali istoriju jednog doba. Svaka velika proslava nakon premijere, uspešne predstave ili objave knjige se ovde slavila, a kafane Tri šešira, Dva jelena i druge su bile mesta za najbolju feštu.
Prva koncertna dvorana u Beogradu u kojoj su se izvodile opere je izgrađena upravo ovde, kao deo kafane Pašonin bulevar. Tu je bila i velika sala za igranke i druga veselja. Kasnije je na istom mestu otvoren bioskop Balkan. Ovaj deo grada je i čuvar brojnih spomenika, najpoznatiji je kuća Đure Jakšića, gradskog boema i istaknutog slikara i književnika, dalje, spomenik skadarlijskom dobošaru koji se nalazi u bašti kafane Ima dana, zatim spomenik putujućem glumcu, Sebilj česma - replika iste sa Baščaršije koju je Sarajevo darovalo Beogradu 1989. godine i nova Skadarlijska česma, odakle se podizanjem zastave obeležava početak letnje sezone.
Veoma često čujemo poređenje da je Skadarlija isto što i Monmatre u Parizu, Zlatna ulica u Pragu, Plaka u Atini i tako dalje. U svakom od njih se nalaze restorani, ulične cvećare, tezge sa suvenirima, umetničkim delima i starim zanatima. Skadarlija možda vizuelno podseća ali atmosfera je potpuno unikatna - čista boemska. Upravo najveći boemi Srbije su je stvorili. Nisu krili da vole takav život i da im je kafana druga kuća. Za njih, kafane znače život, često i više jer život ima tu manu što je prolazan, za razliku od kafane koja je večna.
Leti, boemsku čaroliju grada svakog dana oseti oko 20.000 ljudi. Osim sjajnih restorana i vrhunskih nacionalnih specijaliteta, posetioci imaju prilike da prisustvuju umetničkim performansima u kojima glumci pevaju i recituju dok šetaju odeveni u kostime iz prvih godina 20. veka. Gradske pijace postave dvadesetak šarenih tezgi na kojima se mogu kupiti suveniri i druge sitnice, a u kući Đure Jakšića se tokom cele godine organizuju predstave, radionice i čitalačke sekcije.
