Бањица је пре Другог светског рата била село у широј околини Београда, насељено у раном XIX веку досељеницима из југоисточне Србије који су дошли после Другог српског устанка. До Другог светског рата Бањица је била мирно пољопривредно село са релативно малим бројем становника. Због бројних подземних термо-минералних вода, ово село добија назив Бањица. Писани трагови говоре о преко хиљаду разноликих извора воде на територији данашње Бањице. У току Другог светског рата долази до формирања нацистичког концентрационог логора, Бањичког логора. После рата долази до урбанизације и изградње великих стамбених блокова и солитера који потпуно мењају Бањицу. Изградња овог данас великог насеља није трајала дуго, али је ипак покупила бројна признања из области архитектуре. Једна од зграда које су се окитиле звањем некада најмодерније, јесте Војно-медицинска академија.

Но, оваква брза градња довела је до исцрпљивања природних извора воде по којима је Бањица била позната. Бањица је обиловала чесмама чисте пијаће воде, али оне су временом, што небригом становништва, што процесом урбанизације, угашене и срушене. Ширењем града Бањица престаје да буде приградско село и постаје једно до градских насеља. Од старих кућа није остало практично ништа. Данас, Бањица је резиденцијални део на јужном ободу града. Неки од значајнијих објеката овог дела су Војно-медицинска академија и Спортски центар Бањица који је један од најзначајнијих спортских центара, не само Београда већ и целе Србије.