Њено величанство - Ракија

Традиционално српско пиће је неизоставни део богате културе и обичаја, омиљени домаћи прозвод због кога бројни станари планете долазе у Србију да испробају и увере се у чудо звано ракија. У вечној романси са националним специјалитетима креира незаборавне тренутке, вредне памћења и присећања. Једноставно, не рачуна се да сте посетили Србију ако нисте наздравили са ракијом, шљивовицом посебно.

На питање када је најбоље пити ракију, одговор је - увек. По старом обичају, одмах након буђења се прво узима слатко или мед, а затим пије домаћа кафа и ракија. Неизоставни је домаћин сваке прославе и породичних окупљања, подразумева се да ће се наћи на сваком пословном састанку, чак и оном на највишем државом нивоу. Стари обичаји налажу да се ракијом послужи сваки гост који уђе у кућу, уз гибаницу, сушено месо, ајвар, сир и остале домаће производе. Свака кућа и свако домаћинство имају домаћу ракију, јер без ње, кућа није дом. Даље, сваки домаћин хвали своју ракију коју је сам направио и сматра да је најбоља на свету.  

Ракија је јако алкохолно пиће које се прави од воћа. Посебно у Србији се често прави од разних плодова воћа као што су кајсија, крушка, јабука, дуња, малина и вишња. Међутим, краљица укуса међу свим ракијама је шљивовица. Прави се најчешће од шљиве ранке, маџарке или трноваче, а чува се у посебним бурићима који се праве од дрвета храста, дуда или багрема, који дају посебан "шмек". Обожавана широм земље и региона, популарна подједнако и у селу и граду, међу свим слојевима становништва. Свака кафана и ресторан имају у понуди неколико врста ракија али се шљивовица подразумева. Најбољи ресторани у Београду имају врхунске шљивовице, које производе најквалитетнији домаћи произвођачи, често само за њих и наравно, није баш повољна али када је пробате, цена постаје потпуно оправдана. Шљивовица је за Србију исто што и рум за Карибе, вино за Француску, виски за Шкотску и вотка за Русију. Последњих година у Београду су веома популарни коктели са ракијом.

По јачини, постоје две врсте ракије - мека и љута, односно препеченица. Прва се добија једном дестилацијом и има око 25% алкохола, углавном се пије из већих чаша, попут оних за виски. Љута ракија пролази кроз дупли процес дестилације, садржи од 40% алкохола и пије се из чокања јер је веома јака. Да бисте знали колико је квалитетна ракија, узмите флашу у руке и продрмајте је. Уколико се направи "венац" који је богат и чврст, имате прилику и задовољство да конзумирате јако добру ракију. 

Фраза "Rakia - connecting people" се потпуно одомаћила и 100% је истинита. Уз ракију се смеје, упознаје, весели, плаче, поздравља и испраћа. Увек је одличан изговор за озбиљне разговоре и опуштена ћаскања, често се може чути чувено "да попијемо још једну па крећемо" те је и временска одредница, на неки начин. Искусни познаваоци ће увек нагласити да добра ракија мора да "клизи" кроз грло, а да греје стомак и додати да може да се пије као млеко. Дубоко у српским обичајима је укорењено да ракија продужује животни век, ослобађа од стреса, побољшава здравље и да не гоји.

Савет: никада не мешајте ракије од различитог воћа. Ако сте одабрали да пијете шљивовицу, пијте је до краја, не прелазите после две-три чашице на кајсијевачу или неку другу. Према обичајима, то се не ради. Живели!