Njeno veličanstvo - Rakija

Tradicionalno srpsko piće je neizostavni deo bogate kulture i običaja, omiljeni domaći prozvod zbog koga brojni stanari planete dolaze u Srbiju da isprobaju i uvere se u čudo zvano rakija. U večnoj romansi sa nacionalnim specijalitetima kreira nezaboravne trenutke, vredne pamćenja i prisećanja. Jednostavno, ne računa se da ste posetili Srbiju ako niste nazdravili sa rakijom, šljivovicom posebno.

Na pitanje kada je najbolje piti rakiju, odgovor je - uvek. Po starom običaju, odmah nakon buđenja se prvo uzima slatko ili med, a zatim pije domaća kafa i rakija. Neizostavni je domaćin svake proslave i porodičnih okupljanja, podrazumeva se da će se naći na svakom poslovnom sastanku, čak i onom na najvišem državom nivou. Stari običaji nalažu da se rakijom posluži svaki gost koji uđe u kuću, uz gibanicu, sušeno meso, ajvar, sir i ostale domaće proizvode. Svaka kuća i svako domaćinstvo imaju domaću rakiju, jer bez nje, kuća nije dom. Dalje, svaki domaćin hvali svoju rakiju koju je sam napravio i smatra da je najbolja na svetu.  

Rakija je jako alkoholno piće koje se pravi od voća. Posebno u Srbiji se često pravi od raznih plodova voća kao što su kajsija, kruška, jabuka, dunja, malina i višnja. Međutim, kraljica ukusa među svim rakijama je šljivovica. Pravi se najčešće od šljive ranke, madžarke ili trnovače, a čuva se u posebnim burićima koji se prave od drveta hrasta, duda ili bagrema, koji daju poseban "šmek". Obožavana širom zemlje i regiona, popularna podjednako i u selu i gradu, među svim slojevima stanovništva. Svaka kafana i restoran imaju u ponudi nekoliko vrsta rakija ali se šljivovica podrazumeva. Najbolji restorani u Beogradu imaju vrhunske šljivovice, koje proizvode najkvalitetniji domaći proizvođači, često samo za njih i naravno, nije baš povoljna ali kada je probate, cena postaje potpuno opravdana. Šljivovica je za Srbiju isto što i rum za Karibe, vino za Francusku, viski za Škotsku i votka za Rusiju. Poslednjih godina u Beogradu su veoma popularni kokteli sa rakijom.

Po jačini, postoje dve vrste rakije - meka i ljuta, odnosno prepečenica. Prva se dobija jednom destilacijom i ima oko 25% alkohola, uglavnom se pije iz većih čaša, poput onih za viski. Ljuta rakija prolazi kroz dupli proces destilacije, sadrži od 40% alkohola i pije se iz čokanja jer je veoma jaka. Da biste znali koliko je kvalitetna rakija, uzmite flašu u ruke i prodrmajte je. Ukoliko se napravi "venac" koji je bogat i čvrst, imate priliku i zadovoljstvo da konzumirate jako dobru rakiju. 

Fraza "Rakia - connecting people" se potpuno odomaćila i 100% je istinita. Uz rakiju se smeje, upoznaje, veseli, plače, pozdravlja i ispraća. Uvek je odličan izgovor za ozbiljne razgovore i opuštena ćaskanja, često se može čuti čuveno "da popijemo još jednu pa krećemo" te je i vremenska odrednica, na neki način. Iskusni poznavaoci će uvek naglasiti da dobra rakija mora da "klizi" kroz grlo, a da greje stomak i dodati da može da se pije kao mleko. Duboko u srpskim običajima je ukorenjeno da rakija produžuje životni vek, oslobađa od stresa, poboljšava zdravlje i da ne goji.

Savet: nikada ne mešajte rakije od različitog voća. Ako ste odabrali da pijete šljivovicu, pijte je do kraja, ne prelazite posle dve-tri čašice na kajsijevaču ili neku drugu. Prema običajima, to se ne radi. Živeli!