Укус Београда

Београд је нови Берлин. По многима и боља верзија немачке престонице. У главни град Србије се путује због феноменалних људи, позитивне енегије, лепих жена, ноћног живота, богате историје и културе. Оно што нема ни Берлин, ни Барселона, нити било који други град на свету, а имамо ми је - преукусна храна. Посебан сегмент, својеврсна туристичка атракција која осваја апсолутно сваког. Специјалитети су такви да се њихов укус тешко описује речима али зато стварају непоновљив осећај под непцима. Ако нисте упознали највеће звезде српске гастрономије, не рачуна се да сте овде били. Пред вама је листа јела која морате да пробате у Београду.

- Бурек. Најбољи избор за доручак. Ако не остави масан "својеручни потпис" на папиру, онда једете питу.

- Гибаница. Подсећа на бурек али није. Мање је масна и начин израде је другачији. Ако баш водите рачуна о килажи, проја је за вас. Искусне домаћице је праве од неколико врста домаћег брашна. Савршено.

- Кајмак, сир и и пршута. Трио фантастико није тешко пронаћи. Ресторани домаће кухиње се вешто снабдевају па ћете лако пронаћи у центру града сир из Сјенице и пршуту са Златибора. Због великог присуства холестерола, не препоручује се свакодневна конзумација. За потпуно уживање, једна домаћа ракија је више него добродошла.

- Сланина и дуван чварци. Свињски производи који се топе у устима. Дуван чварке верна публика зове бомбоне. Све је јасно.

- Ајвар и пинџур. Слични по саставу али се разликују по начину припреме. Једу се зими уместо свеже салате. Савршено се слажу уз све горе наведено.

- Сарма. Краљица српске кухиње. Будите јако гладни када је поручујете јер засити и оне са највећим апетитом. Комбинација киселог купуса, млевеног меса и пиринча која обара с ногу. Посебан шмек јој дају сланина и суво месо са којима се крчка сатима. Летња верзија су сармице од зеља. Лагане, а савршене за топло време.

- Ћевапи. То није само месо. То је фантазија. Познато је да се одлични ћевапи праве у фаст фуд локалима. Дакле, једу се "с ногу", у лепињи или сомуну. По правилу, додаје им се само лук и ништа више. Тада добијају прави укус.

- Пљескавица. Није исто што и бургер иако доста личе. Има их у много верзија али класика је класика. Тамо где се праве добри ћевапи, мора да је и добра пљескавица. Проверено.

- Печење. Најомиљеније је свињско. Прасетину исечену на комадиће, спремну за конзумацију њени фанови зову бајадере. Дакле, топи се у устима као чоколада.

- Јагњетина испод сача. Највећа конкуреција свињском печењу. У трци за златну медаљу је и телетина испод сача. Све је ствар укуса.

- Карађођева шницла. Култно јело српског јеловника. Постоји много митова и легенди како је настала. Не обазирите се на речи већ пређите на дела и упознајте чари похованог сочног свињског филеа са додацима.

- Речна риба. Како Београд лежи на две реке, логично је да постоје феноменални рибљи ресторани. Најбоље из Дунава се сервира у његовој непсредној близини. Рибља чорба је одлична увертира. Неки ресторани чувају тајни рецепт за чорбу неколико деценија. Имају добар разлог зашто је тако скривају. Врхунске су.

- Пихтије. Или их обожавате или не можете ни да замислите да их једете. Свакако пробајте па одлучите сами. Прави се од свињских изнутрица. Више нећемо да откривамо.

- Цревца на жару. Ко једе овај специјалитет са роштиља, неће никада поручити пљескавицу. Сматра се понудом за праве гастрономе. Такође, шкембићи и друга јела која се тешко налазе у јеловницима су посебан гастро сегмент.

- Шопска и српска салата. Није тачно да Срби једу само месо. Обожавамо ове салате. Зато што се савршено слажу уз свако јело од меса. Љуте печене паприке посебно.

- Поврће. По конзумацији зелениша смо надалеко познати. Међутим, кромпир се некако најбоље уклапа у све. Ако желите да мењате навике, гриловано поврће је топла препорука.

А сада заслађење

- Баклаве, тулумбе и урмашице. Утицај Турске на Србију је оставио неизбрисив кулинарски траг (зато уз кувану кафу сервирамо ратлук). Многи који су пробали ове посластице у Истанбулу, кажу да су боље у Београду.

- Кнедле са шљивама. Сласне лоптице - тесто од кромпира које крију шљиву у себи. Богато посуте шећером. Никада не излазе из моде.

- Кох. Једноставн и лаган домаћи колач. Сутлијаш га прати у стопу.

- Васина торта. Само мајстори свог заната знају да је направе. Ако се срећа мери десертима, онда је ова торта доза која се препоручује свима за широк осмех на лицу. 

- Москва шнит. Тај укус ћете понети са собом као успомену из престонице.

- Кремпите и шампите. Кремасте посластице, симболи старих времена када се састанак са симпатијом заказивао у посластичарници.

- Тирамису. Јесте италијански колач али посластичари са домаћег терена су га докторирали.