Свети Никола

Најпознатија српска слава

Недеља 17. дец 2017.

cover image

Никољдан, дан када се прославља Свети Никола у Србији се обележава сваког 19. децембра. Сматра се једним од највећих хришћанских светитеља, заштитник путника, морепловаца и сиромашних. Како је Божићни пост у току, обичаји налажу да се припрема искључиво посна храна.


Српска православна црква обележава Николу Чудотворца на дан када је преминуо 343. године н.е. У Србији се каже: "Пола људи слави Светог Николу, а друга половина иде на славу". Србија је некада била земља пољопривредника, а како у зимско доба године нема послова на њиви, крсна слава је могла да се слави без журбе и послова. Према традицији, на овај дан не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове. Данас се ова слава прославља модерно. Већина кућа је окићена за Нову годину па је атмосфера много више слављеничка него што је потребно. Домаћини који славе како традиција налаже обавезно спремају за госте димљеног шарана. Најбоља замена за прасетину због које се Божић жељно ишчекује.


Ко је Свети Никола

Рођен је око 270. године у граду Патара у малоазијској области Ликија. Родитељи Теофан и Нона су били веома богати, а свом јединцу су на крштењу дали име Николај што у преводу значи победитељ народа. Био је веома млад када је остао без родитеља који су умрли током велике епидемије.

Бригу о њему је преузео стриц, архиепископ Патаре. Код њега у манастиру Нови Сион, Николај је започео духовни живот. Ту се и замонашио. Веома млад је постао свештеник, а касније и епископ у родном граду. Потпуно посвећен свештенству и милосрђу, здушно се залагао за ширење хришћанске вере. Од родитеља је наследио велико богатство. Ништа није задржао за себе већ је поделио сиромашнима. Није желео да постане познат по давању па је људима новац убацивао кришом у џепове. Управо због овога,  Свети Никола је данас у друштву представљен као Santa Claus (Santa Nicklaus или Nikolaus, Nicholas), у преводу Деда Мраз који уочи Божића оставља поклоне за децу у чарапу.


После смрти стрица постаје ариепископ мириклијски. Позван је на сабор у Никеји 325. године које организује цар Константин. Ту се десио непријатан догађај. Како Николај није могао да заустави Арија у хуљењу Исуса и његове мајке, ударио га је руком по лицу. Након овога, сабор му је одузео све. По предању, те ноћи неколико Светих отаца је имало исту визију - Свети Николај стоји, са једне страну му је Господ Спаситељ са Јеванђељем, са друге Пресвета Богородица која му враћа одузете снаке аријерејства. Схвативши да су погрешили, брзо су му вратили одузето и почели да га посматрају као великог Божјег следбеника.

Током целог живота је много путовао. Највећи број његових чуда се догодио управо на путовањима у којима је нарочито помагао морепловце које је задесила олуја и магла. На овај датум су све лађе, где год се налазе, бацале своја сидра и до сутрадан мировале, одајући славу овом светитељу. Данас се уочи празника често заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. У време владавине царева Диоклецијана и Максимијана, Николај је био ухапшен и затворен. Ни тада није престајао да проповеда веру. Људи су говорили да из његовог лица исијава светлост. Позивали су га у помоћ болесни и несрећни. Свима се одазивао и свима је помагао.

Умро је 19. децембра 343. године. Сахрањен је у Саборној цркви мириклијеске митрополије. Никољдан се слави и 22. маја. Тог дана 1096. године су његове мошти из Мира у Ликији пренете у Бари, у манастир Јована Претече. Становници Барија су три године касније подигли величанственну цркву Светом Николи. Српски краљ Стефан Дечански је током 14. века више пута слао позамашне прилоге овој цркви коју је украсио сребром јер је веровао да му је Свети Никола повратио вид.


Савремено друштво и маркетинг су учинили да Свети Никола постане најпознатији Деда Мраз у црвено-белом костиму (Кока Кола га је тако обукла). Верски учитељи подсећају да је Свети Никола најранији светитељ и да је слављен у целој Европи без много везе са савременим Деда Мразом. Овом празнику се највише радују деца која уочи Светог Николе поставе чарапу у коју се кришом убацују поклони. Тај обичај даровања у тајности је у вези са оним што је светац за живота радио, кришом поклањао свима.