Универзитетска библиотека Светозар Марковић

cover image

ЗАТВОРЕНО ОТВАРА СЕ У 08:00

ЗАТВОРЕНО
ОТВАРА СЕ У 08:00

Библиотека је званично отворена 1921. године иако је много пре обављала важну улогу за академски развој земље. Први светски рат је довео до ненадокнадивог губитка разноврсне литературе, а након завршетка рата је донета одлука да се први пут у Србији изгради објекат који ће бити библиотека. Крајем 1920.године, управа Карнегијеве задужбине је захваљујући лобирању истакнутих српских академика тадашњој влади поклонила 100.000 долара за изградњу библиотеке. Радови су почели 23. јуна 1921. године, а свечано отварање се догодило 24. маја 1926. на дан Св. Ћирила и Методија.

Први управник је био професор Урош Џонић који је обављао ту функцију до Другог светског рата. Главни циљ библиотеке је био "да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком". Важна институција никада није одустала од првобитних намера, напротив, са годинама се све више развијала.

Садашњи назив, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" је установљен 1946. године, на стогодишњицу рођења српског филозофа, књижевног критичара, публицисте и политичког активисте. Бибилиотека је установа културе од националног значаја која пажљиво архивира културно и историјско наслеђе Србије али и омогућава напредак савременог друштва кроз бројне активности.

Овде се налазе прве свеобухватне дигитализоване збирке рукописа из заоставштине Исидоре Секулић, скенирана документа писана старом ћирилицом, Е-тезе докторских дисертација, више од 400.000 дигитализованих новинских страница и још много веома важне литературе. Од 1987. је дефинисана као центар информационог система Универзитета у Београду и поседује електронски каталог који је доступан у сваком тренутку.

Универзитетска библиотека је отворена за све грађане, а од есенцијалног је значаја за студенте, професоре и истраживаче. Данас је дефинисана као модерни истраживачки центар који реализује мноштво националних и интернационалних пројеката, квалитетне манифестације, радионице, предавања и семинаре. Представља матичну базу за више од 250 библиотека.

Библиотека је званично отворена 1921. године иако је много пре обављала важну улогу за академски развој земље. Први светски рат је довео до ненадокнадивог губитка разноврсне литературе, а након завршетка рата је донета одлука да се први пут у Србији изгради објекат који ће бити библиотека. Крајем 1920.године, управа Карнегијеве задужбине је захваљујући лобирању истакнутих српских академика тадашњој влади поклонила 100.000 долара за изградњу библиотеке. Радови су почели 23. јуна 1921. године, а свечано отварање се догодило 24. маја 1926. на дан Св. Ћирила и Методија.

Први управник је био професор Урош Џонић који је обављао ту функцију до Другог светског рата. Главни циљ библиотеке је био "да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком". Важна институција никада није одустала од првобитних намера, напротив, са годинама се све више развијала.

Садашњи назив, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" је установљен 1946. године, на стогодишњицу рођења српског филозофа, књижевног критичара, публицисте и политичког активисте. Бибилиотека је установа културе од националног значаја која пажљиво архивира културно и историјско наслеђе Србије али и омогућава напредак савременог друштва кроз бројне активности.

Овде се налазе прве свеобухватне дигитализоване збирке рукописа из заоставштине Исидоре Секулић, скенирана документа писана старом ћирилицом, Е-тезе докторских дисертација, више од 400.000 дигитализованих новинских страница и још много веома важне литературе. Од 1987. је дефинисана као центар информационог система Универзитета у Београду и поседује електронски каталог који је доступан у сваком тренутку.

Универзитетска библиотека је отворена за све грађане, а од есенцијалног је значаја за студенте, професоре и истраживаче. Данас је дефинисана као модерни истраживачки центар који реализује мноштво националних и интернационалних пројеката, квалитетне манифестације, радионице, предавања и семинаре. Представља матичну базу за више од 250 библиотека.