Prvi Beogradski sajam otvoren je 1937. godine na levoj obali Save, na mestu dana poznatom pod nazivom Staro sajmište, u Novom Beogradu. Prostor je imao oko 14000 kvadratnih metara izložbenog prostora. Nažalost, u Drugom svetskom ratu prostor je dobio potpunu drugu namenu. Postao je najveći nacistički logor u ovom delu Evrope.

Godine 1953. pokrenuta je akcija za izgradnju novog sajma. Tada je određena nova lokacija na desnoj obali Save, na Bulevaru Vojvode Mišića. Novi sajam izgrađen je na prostoru od oko 300000 metara kvadratnih, od čega je 84000 kvadratnih metara podešeno za izlaganje. Površine pod halama zauzimaju oko 40000 kvadratnih metara.

Projektanti su uspeli da urbanističkim rešenjima, određenim dimenzijama, skladnošću i impozantnošću uvrste ovaj objekat u naša najuspelija arhitektonska ostvarenja. Sajamske hale izrađene su od armiranog i prenapregnutog betona i predstavljaju poslednju reč građevinske tehnike.

Beogradski sajam je aktivan cele godine. Sajam automobila, sajam knjiga, sajam turizma, sajam tehnike... Vodeća dešavanja kada su novosti svih privrednih grana u pitanju događaju se baš ovde. Poslovna afirmacija Sajma ogleda se u stalnom povećanju broja naših i stranih izlagača, velikim poslovnim aranžmanima i u velikom broju posetilaca iz zemlje i inostranstva.