Београђанка, симбол града. Чувена лепотица је у време свог "рађања" била архитектонско чудо, посебно за балканску регију која није карактеристична по небодерима. Градила се од 1969. до 1974. године, а за њен изглед је задужен архитекта Бранко Пешић. Импресивна пословна зграда има 23 спрата и сматра се претечом паметних зграда.
Палата Београд је висока 101 метар, а највише места у њој заузимају државне институције. Такође, београдска телевизија "Студио Б" се још у прошлом веку скућила на претпоследњем спрату. Осамдесетих и деведесетих је била главна адреса за шопинг због робне куће која се налазила у приземљу. И данас су различити бутици лоцирани овде али услед популарних тржних центара нису атрактивни као некада.
На последњем спрату се налази видиковац који је раније био главна туристичка атракција. Већ деценијама је затворен за посетиоце. Још једна одлика ове зграде су лифтови и то најбржи у целој земљи. Од приземља до врха Београђанке је потребно само тридесет секунди.
Београђанка, симбол града. Чувена лепотица је у време свог "рађања" била архитектонско чудо, посебно за балканску регију која није карактеристична по небодерима. Градила се од 1969. до 1974. године, а за њен изглед је задужен архитекта Бранко Пешић. Импресивна пословна зграда има 23 спрата и сматра се претечом паметних зграда.
Палата Београд је висока 101 метар, а највише места у њој заузимају државне институције. Такође, београдска телевизија "Студио Б" се још у прошлом веку скућила на претпоследњем спрату. Осамдесетих и деведесетих је била главна адреса за шопинг због робне куће која се налазила у приземљу. И данас су различити бутици лоцирани овде али услед популарних тржних центара нису атрактивни као некада.
На последњем спрату се налази видиковац који је раније био главна туристичка атракција. Већ деценијама је затворен за посетиоце. Још једна одлика ове зграде су лифтови и то најбржи у целој земљи. Од приземља до врха Београђанке је потребно само тридесет секунди.