Beograđanka, simbol grada. Čuvena lepotica je u vreme svog "rađanja" bila arhitektonsko čudo, posebno za balkansku regiju koja nije karakteristična po neboderima. Gradila se od 1969. do 1974. godine, a za njen izgled je zadužen arhitekta Branko Pešić. Impresivna poslovna zgrada ima 23 sprata i smatra se pretečom pametnih zgrada.
Palata Beograd je visoka 101 metar, a najviše mesta u njoj zauzimaju državne institucije. Takođe, beogradska televizija "Studio B" se još u prošlom veku skućila na pretposlednjem spratu. Osamdesetih i devedesetih je bila glavna adresa za šoping zbog robne kuće koja se nalazila u prizemlju. I danas su različiti butici locirani ovde ali usled popularnih tržnih centara nisu atraktivni kao nekada.
Na poslednjem spratu se nalazi vidikovac koji je ranije bio glavna turistička atrakcija. Već decenijama je zatvoren za posetioce. Još jedna odlika ove zgrade su liftovi i to najbrži u celoj zemlji. Od prizemlja do vrha Beograđanke je potrebno samo trideset sekundi.
Beograđanka, simbol grada. Čuvena lepotica je u vreme svog "rađanja" bila arhitektonsko čudo, posebno za balkansku regiju koja nije karakteristična po neboderima. Gradila se od 1969. do 1974. godine, a za njen izgled je zadužen arhitekta Branko Pešić. Impresivna poslovna zgrada ima 23 sprata i smatra se pretečom pametnih zgrada.
Palata Beograd je visoka 101 metar, a najviše mesta u njoj zauzimaju državne institucije. Takođe, beogradska televizija "Studio B" se još u prošlom veku skućila na pretposlednjem spratu. Osamdesetih i devedesetih je bila glavna adresa za šoping zbog robne kuće koja se nalazila u prizemlju. I danas su različiti butici locirani ovde ali usled popularnih tržnih centara nisu atraktivni kao nekada.
Na poslednjem spratu se nalazi vidikovac koji je ranije bio glavna turistička atrakcija. Već decenijama je zatvoren za posetioce. Još jedna odlika ove zgrade su liftovi i to najbrži u celoj zemlji. Od prizemlja do vrha Beograđanke je potrebno samo trideset sekundi.
