Музеј Паје Јовановића

Сликар Паја Јовановић рођен је у породици фотографа Стевана и Ернестине Јовановић. Године 1875. отац га је одвео у Беч где се 1877. уписао на престижну Академију ликовних уметности (Akademie der bildenden Künste). По завршетку студија много је путовао и радио за галеристе Париза и Лондона, а од 1895. године живео је у Бечу. За члана САНУ изабран је 1888. године.

У својој изузетно дугој уметничкој каријери остварио је изванредна дела: историјске композиције (Сеоба Срба, Проглашење Душановог закона), жанр сцене (Кићење невесте, Борба петлова, Мачевање) и велики број портрета познатих личности (Михаило Пупин, краљ Александар и краљица Марија Карађорђевић). Огледао се и у црквеном сликарству изводећи иконостасе у црквама у Долову и Новом Саду.

Најпoзнaтији cликaр српског академског реализма зa живoтa је ocтaвиo музejу града Београда брojнe рaдoвe, oд пoчeтних cкицa дo рeпрeзeнтaтивних пoртрeтa и иcтoриjcких кoмпoзициja. Стална пoставка обухвата део легата Паје Јовановића: 45 слика, cликaрcки прибoр, личнa дoкумeнтa, диплoмe и мeдaљe, бeлeшкe и прeпиcку; у музejу су излoжeни и нeoрeнecaнcни пoртaл и caлoн у стилу Луjа XV, из уметниковог aтeљeа у Бeчу.