Музеј науке и технике

Музеј науке и технике у Београду представља установу културе од националног значаја. Примарна делатност је прикупљање, истраживање, заштита и презентација научно-техничких добара са циљем подизања нивоа свести о значају ових активности, као и популаризација науке и модерних научних достигнућа. Овај музеј је база установа која се баве заштитом научнотехничке баштине Србије и функционише по принципу "музеј расејан по земљи". Заједница научнотехничких музеја је основана 1991. године, као резултат заједничке иницијативе људи који су предводили музеје у Србији, на челу са професором Александром Деспићем, који је оснивач и председник Заједнице музеја. Циљ заједнице је интеграција оваквих установа и унапређивање рада. До данас је 18 музеја и збирки приступило удружењу који чине јединствену мрежу.

Представништво заједнице је у Музеју науке и технике које се бави организационим и административним пословима. Ради унапређења и побољшања методологије музејског рада на заштити научне и техничке баштине, у музеју су развијени стандарди за обраду техничког културног добра који се користе у свим музејима Заједнице. Повременим изложбама се приказују досадашњи резултати рада путем појединачних или групних изложби.

Важна активност музеја у области заштите културне баштине обухвата различите области из историје науке и технике, а које су груписане у 16 стручних одсека. Називи стручних одсека детерминишу природу музејских збирки у оквиру следећих одсека: аудио-визуелне технике; мерење и рачунање; комуникације; материјали и технологија; машинство и механика; електрицитет, електротехника и савремена електроника; енергија; архитектура и градитељство; транспорт и саобраћај; човек и његово окружење; историја медицине; астро-гео науке; аутоматика и роботика; заштита индустријског наслеђа и индустријски дизајн.

Сталне поставке Музеја науке и технике су 2 круг, Дечји музеј, Научни центар, Медицина у Србији кроз векове и Музеј бањског лечења.