ЗАТВОРЕНО ОТВАРА СЕ У 10:00

ЗАТВОРЕНО
ОТВАРА СЕ У 10:00

Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије и једно је од најпосећенијих туристичких места у Београду. Објекат је саграђен је 1975. године, као зимска башта за потребе тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита и тада је називан "Цвећара". Заузима површину од 902 m². Поред централног дела у коме се налазила фонтана, около су биле просторије за рад и одмор - радна и спаваћа соба, салон, гостињска соба, библиотека и друге. На супротној страни од улаза је откривена тераса са погледом на Београд. Локација на којој се налази целокупан објекат се сматра најлепшом локацијом у Београду.

Након Титове смрти 4. маја 1980. године, зимска башта је преуређена у његово последње почивалиште. Тада је из централног дела уклоњена фонтана и сазидана гробница, која личи на велику озидану подземну собу. С обзиром на популарност Јосипа Броза Тита у то време, сматрало се непримереним да се његово последње почивалиште назове гробом или маузолејом, те је тако настао назив Кућа цвећа.

Стална поставка у Кући цвећа се данас састоји од спомен собе са књигом жалости и изложбеног дела у коме се налазе локалне, републичке и савезне штафетне палице које је омладина Југославија носила поводом Титовог рођендана 25. маја, који је слављен као Дан младости. У поставци се налазе писане поруке које је Тито примио са штафетама, фотографије носилаца штафета као и свечаности поводом Дана младости, маршалске униформе и др.

Према евиденцији коју воде надлежни у Музеју историје Југославије, Кућу цвећа је до данас посетило нешто мање од 20 милиона људи.

Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије и једно је од најпосећенијих туристичких места у Београду. Објекат је саграђен је 1975. године, као зимска башта за потребе тадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита и тада је називан "Цвећара". Заузима површину од 902 m². Поред централног дела у коме се налазила фонтана, около су биле просторије за рад и одмор - радна и спаваћа соба, салон, гостињска соба, библиотека и друге. На супротној страни од улаза је откривена тераса са погледом на Београд. Локација на којој се налази целокупан објекат се сматра најлепшом локацијом у Београду.

Након Титове смрти 4. маја 1980. године, зимска башта је преуређена у његово последње почивалиште. Тада је из централног дела уклоњена фонтана и сазидана гробница, која личи на велику озидану подземну собу. С обзиром на популарност Јосипа Броза Тита у то време, сматрало се непримереним да се његово последње почивалиште назове гробом или маузолејом, те је тако настао назив Кућа цвећа.

Стална поставка у Кући цвећа се данас састоји од спомен собе са књигом жалости и изложбеног дела у коме се налазе локалне, републичке и савезне штафетне палице које је омладина Југославија носила поводом Титовог рођендана 25. маја, који је слављен као Дан младости. У поставци се налазе писане поруке које је Тито примио са штафетама, фотографије носилаца штафета као и свечаности поводом Дана младости, маршалске униформе и др.

Према евиденцији коју воде надлежни у Музеју историје Југославије, Кућу цвећа је до данас посетило нешто мање од 20 милиона људи.

РЕСТОРАНИ И БАРОВИ У БЛИЗИНИ