Господар Јевремова улица

cover image

Господар Јевремова улица је једна од типичних београдских музеја на отвореном. На не тако великој површини се налази низ знаменитости: Музеј Вука и Доситеја, Центар за културу "Стари град", Кућа трговца Михајла Ђурића, Музеј позоришне уметности, Културни центар "Дом породице Павловић", Кућа вајара Драгомира Арамбашића, Зграда Југовићеве Велике школе, Јеврејска општина, Музеј фресака и Бајракли џамија.

На самом почетку улице, на броју два одавно сместила импознатна грађевина са специфичном куполом на врху коју је пројектовао инжењер Милан Секулић. Упечатљив "градитељ" Београда је осмислио и Палату Албанија, Руски цар и још неколико чувених здања. Изграђена 1931. године, за Ђуру Варешека, имућног Чеха.

Милан Стефановић, краљевски јувелир и часовничар је био следећи власник кога је након ослобођења града, 1944.  године, због политичких разлога тадашња власт избацила из сопствене имовине. У згради незваничног назива "Палата на Дорћолу" су живеле многе познате личности - Бане Лукић, Коен, Оскар Давичо. Претпоставља се да су се током Другог светског рата овде стационирале породице Немачке војске. Зграда представља културно добро за које је задужен Завод за заштиту споменика културе.

Назив је добила по најмлађем брату Милоша Обреновића, Јеврему. Осим што је потицао из чувене породице, био је генерал-мајор, губернатор, надзорник јавних грађевина, управник Војно-полицијске канцеларије, председник Државног савета, члан Намесничке владе и први донатор књига београдској библиотеци.