Једина активна џамија у Београду. Саграђена је око 1575. године. Састоји се од једне просторије, са куполом и минаретом. Уз џамију је изграђена медреса - верска средња школа. Оштећена је у марту 2004. године као одговор на паљење српских цркава на Косову и Метохији. Делимично је реновирана и данас нормално функционише.
У доба владавине Турака је била једна међу 273 џамије које су постојале. Први назив је био Чохаџи џамија, по Хаџи Алији који је био трговац чохом. Током аустријске владавине је претворена у католичку цркву. Када су се Турци вратили у Београд, поново је постала џамија. Кратко време се звала Хусеин-бегова односно Хусеин-ћехајина џамија. Од краја 18. века носи назив који се задржао до данашњих дана. Мотив за именовање је дошао од барјака који се налазио на врху куполе, а који означава почетак једновремене молитве у свим џамијама. Након реновирања које су организовали српски цареви у 19. веку, добија статус главне џамије у Београду.
Једина активна џамија у Београду. Саграђена је око 1575. године. Састоји се од једне просторије, са куполом и минаретом. Уз џамију је изграђена медреса - верска средња школа. Оштећена је у марту 2004. године као одговор на паљење српских цркава на Косову и Метохији. Делимично је реновирана и данас нормално функционише.
У доба владавине Турака је била једна међу 273 џамије које су постојале. Први назив је био Чохаџи џамија, по Хаџи Алији који је био трговац чохом. Током аустријске владавине је претворена у католичку цркву. Када су се Турци вратили у Београд, поново је постала џамија. Кратко време се звала Хусеин-бегова односно Хусеин-ћехајина џамија. Од краја 18. века носи назив који се задржао до данашњих дана. Мотив за именовање је дошао од барјака који се налазио на врху куполе, а који означава почетак једновремене молитве у свим џамијама. Након реновирања које су организовали српски цареви у 19. веку, добија статус главне џамије у Београду.
