Позориште Атеље 212 је започело свој живот 12. новембра 1956. године, премијерним концертним извођењем Гетеовог "Фауста". Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе. Атеље је основан као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време, а поред тога, испунило је жеље да постоји позориште које ће се организационо разликовати од постојећих, које пре свега неће бити институција. У трагању за погодним простором, "пронађена је" читаоница новинске куће "Борба", а Борислав Михајловић Михиз је назвао ново позориште: Атеље 212. Публика је тог 12. новембра 1956. аплаудирала, а јавност је била благонаклона према овом необичном позоришту са необично извођеним представама.
Атеље 212 је било прво позориште у Источној Европи које је играло "Чекајући Годоа", Семјуела Бекета, 1956. године. Велики успех ове представе омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр, Фокнер, Јонеско, Ками, Пинтер, Адамов, Ружевич, Џојс, Жари, Т.С. Елиот, Витрак, Шизгал, Копит, Жене, први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком. Позориште Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и играло комаде Бране Црнчевића, Александра Поповића, Душана Ковачевића и других.
Током година које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.
Позориште Атеље 212 је започело свој живот 12. новембра 1956. године, премијерним концертним извођењем Гетеовог "Фауста". Појава Атељеа 212 значила је прекретницу у позоришном животу не само Београда, већ и овог дела Европе. Атеље је основан као позориште у коме би се играла нова авангардна драма, од великог утицаја у Европи у то време, а поред тога, испунило је жеље да постоји позориште које ће се организационо разликовати од постојећих, које пре свега неће бити институција. У трагању за погодним простором, "пронађена је" читаоница новинске куће "Борба", а Борислав Михајловић Михиз је назвао ново позориште: Атеље 212. Публика је тог 12. новембра 1956. аплаудирала, а јавност је била благонаклона према овом необичном позоришту са необично извођеним представама.
Атеље 212 је било прво позориште у Источној Европи које је играло "Чекајући Годоа", Семјуела Бекета, 1956. године. Велики успех ове представе омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр, Фокнер, Јонеско, Ками, Пинтер, Адамов, Ружевич, Џојс, Жари, Т.С. Елиот, Витрак, Шизгал, Копит, Жене, први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком. Позориште Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и играло комаде Бране Црнчевића, Александра Поповића, Душана Ковачевића и других.
Током година које су уследиле, Атеље 212 је кроз своје представе, писце и редитеље, а нарочито кроз своје велике глумце, израсло у једно од најзначајнијих позоришта са ових простора.
