Pozorište Atelje 212 je započelo svoj život 12. novembra 1956. godine, premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog "Fausta". Pojava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope. Atelje je osnovan kao pozorište u kome bi se igrala nova avangardna drama, od velikog uticaja u Evropi u to vreme, a pored toga, ispunilo je želje da postoji pozorište koje će se organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija. U traganju za pogodnim prostorom, "pronađena je" čitaonica novinske kuće "Borba", a Borislav Mihajlović Mihiz je nazvao novo pozorište: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, a javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu sa neobično izvođenim predstavama.
Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo "Čekajući Godoa", Semjuela Beketa, 1956. godine. Veliki uspeh ove predstave omogućio je čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora da se pojave u pozorištu. Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževič, Džojs, Žari, T.S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene, prvi put su prikazani na ovoj sceni pred jugoslovenskom publikom. Pozorište Atelje 212 je otkrivalo i nove domaće pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i drugih.
Tokom godina koje su usledile, Atelje 212 je kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz svoje velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.
Pozorište Atelje 212 je započelo svoj život 12. novembra 1956. godine, premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog "Fausta". Pojava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, već i ovog dela Evrope. Atelje je osnovan kao pozorište u kome bi se igrala nova avangardna drama, od velikog uticaja u Evropi u to vreme, a pored toga, ispunilo je želje da postoji pozorište koje će se organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija. U traganju za pogodnim prostorom, "pronađena je" čitaonica novinske kuće "Borba", a Borislav Mihajlović Mihiz je nazvao novo pozorište: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, a javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu sa neobično izvođenim predstavama.
Atelje 212 je bilo prvo pozorište u Istočnoj Evropi koje je igralo "Čekajući Godoa", Semjuela Beketa, 1956. godine. Veliki uspeh ove predstave omogućio je čitavom nizu drugih avangardnih drama i autora da se pojave u pozorištu. Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževič, Džojs, Žari, T.S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene, prvi put su prikazani na ovoj sceni pred jugoslovenskom publikom. Pozorište Atelje 212 je otkrivalo i nove domaće pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i drugih.
Tokom godina koje su usledile, Atelje 212 je kroz svoje predstave, pisce i reditelje, a naročito kroz svoje velike glumce, izraslo u jedno od najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.
