Православни верници у 2018. години Велики петак обележавају 6. априла. Кратка историја догађаја коју би свако требало да зна има веома важну поруку. Велики петак се је последњи петак пред Ускрс, најрадоснији празник који Српска православна црква прославља 8. априла.
Након издаје, Исус Христ је затворен и изведен пред суд Понтија Пилата. Велике муке су почеле у ноћи између Великог четвртка и Великог петка. Након што је утврдио да је невин, Пилат је Јудистима препустио Исусову судбину. Они су инсистирали на разапињању. Како нису постојали истинити аргументи, противници су смислили лаж да је Исус себе сматрао царем, што су Римљани сурово осуђивали.
Све се дешавало уочи Pashe, највећег јудејског празника, а према обичајима, један затвореник се ослобађао. Пилат је питао окупљене кога да ослободи, а они су се одлучили за Вараву, разбојника који је убио неколико римских војника. На Пилатово питање како да суди Исусу, узвикали су "Распни га!"
На леђа су му ставили тежак крст, а на главу трнов венац. Већ измучен Христ, тешко је ишао путем који се и данас зове Улица бола. У маси увреда, погрдних дела и пљувања, човек по имену Симон се издвојио и помогао му да носи крст. Легенда каже да се ту задесила и добра жена која му је марамом брисала зној, крв и пљувачку.
На брду изнад Јерусалима, Голгота, је разапет Исус Христ. Храм Васкрсења Христовог је подигнут управо на овом месту. Без обзира на страшне тренутке и тешка понижења које је доживео током мучења, Исус је молио свог Оца Небеског да опрости људима уз речи: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде".
Поред крста је све време стајала Пресвета Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдаленом и неколицином људи. Свети Јован Богослов је једини Исусов ученик који га није изневерио. Пилат се смиловао на молбе да скину са тело са крста и сахране га. Христово тело су обавили платном и однели у гробницу, уклесаној у стени. На улаз су поставили огроман камен како неко не би украо тело.
"Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити" Свети Николај Велимировић