Pravoslavni vernici u 2018. godini Veliki petak obeležavaju 6. aprila. Kratka istorija događaja koju bi svako trebalo da zna ima veoma važnu poruku. Veliki petak se je poslednji petak pred Uskrs, najradosniji praznik koji Srpska pravoslavna crkva proslavlja 8. aprila.
Nakon izdaje, Isus Hrist je zatvoren i izveden pred sud Pontija Pilata. Velike muke su počele u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka. Nakon što je utvrdio da je nevin, Pilat je Judistima prepustio Isusovu sudbinu. Oni su insistirali na razapinjanju. Kako nisu postojali istiniti argumenti, protivnici su smislili laž da je Isus sebe smatrao carem, što su Rimljani surovo osuđivali.
Sve se dešavalo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, a prema običajima, jedan zatvorenik se oslobađao. Pilat je pitao okupljene koga da oslobodi, a oni su se odlučili za Varavu, razbojnika koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Na Pilatovo pitanje kako da sudi Isusu, uzvikali su "Raspni ga!"
Na leđa su mu stavili težak krst, a na glavu trnov venac. Već izmučen Hrist, teško je išao putem koji se i danas zove Ulica bola. U masi uvreda, pogrdnih dela i pljuvanja, čovek po imenu Simon se izdvojio i pomogao mu da nosi krst. Legenda kaže da se tu zadesila i dobra žena koja mu je maramom brisala znoj, krv i pljuvačku.
Na brdu iznad Jerusalima, Golgota, je razapet Isus Hrist. Hram Vaskrsenja Hristovog je podignut upravo na ovom mestu. Bez obzira na strašne trenutke i teška poniženja koje je doživeo tokom mučenja, Isus je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima uz reči: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".
Pored krsta je sve vreme stajala Presveta Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalenom i nekolicinom ljudi. Sveti Jovan Bogoslov je jedini Isusov učenik koji ga nije izneverio. Pilat se smilovao na molbe da skinu sa telo sa krsta i sahrane ga. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u grobnicu, uklesanoj u steni. Na ulaz su postavili ogroman kamen kako neko ne bi ukrao telo.
"Samo vaskrsenje moglo je nagraditi ovoliko stradanje. Samo se vaskrsom Hristovim može priroda i naša savest umiriti" Sveti Nikolaj Velimirović