Ташмајдан на коме су се одиграли многи историјски догађаји, уједно је централни градски парк лепо уређен са многим садржајима за децу и младе. Назив Ташмајдан потиче од Турака, од речи таш што значи камен и мајдан што значи рудник. Одатле се одламао камен од најстаријих времена о чему сведоче саркофази за римске становнике вароши, који су га настањивали пре две хиљаде година.

Ташмајдански парк је изграђен 1954. године. Пројекат за парк су израдили архитекте Александар Ђорђевић и Радомир Ступар, а план озелењавања је урадио инжењер Владета Ђорђевић. Простор Ташмајданског парка служио је и за изложбе скулптура после којих су се многе и задржале у њему. Тако се и данас у парку налазе дела као што су "Пењалица" Мире Сандић, "Тобоган" вајара Саве Сандића, "Гроздаста форма" Милије Глишића, "Златна шума" дело Мире Јуришић, "Лежећи акт" дело Ангелине Гаталице. Од 1989. године у парку се налази скулптура "Вепар" вајара Николе Вукосављевића , "Победа" вајара Јована Њежића, "Асоцијативна фигура" и "Жена која седи", Ивана Саболића и "Кућиште" Ратка Вулановића. "Дон Кихот" вајара Јована Солдатовића је постављен почетком деведесетих година. Споменик Десанки Максимовић, рад Светлане Каровић-Деранић откривен је 2007. године.

Ташмајданске пећине, које су недавно отворене за посетиоце, крију историју Београда од пре две хиљаде година до најсавременијих дана, сведоче о времену Другог светског рата када су коришћене као склоништа и касније као једно од првих модерних подземних склоништа у Београду. Данас завређују пажњу као споменик или сведок једног прошлог времена и представљају раскошан простор овог града.

На Ташмајдану и око њега данас се налазе црква Св. Марка (нова, грађена 1931-1936), Руска црква (1924), Главна пошта (1934), СРЦ "Ташмајдан", хотели "Таш" и "Метропол Палаце", кафана "Мадера", Радио-телевизија Србије, Сеизмолошка станица, дечији забавни парк.