Осматрачница са Кајмакчалана

cover image

Осматрачница са Кајмакчалана у Пионирском парку је посвећена победи Србије и њене војске над Бугарском у Првом светском рату. Битка која се догодила на планини Кајмакчалан се сматра једном од највећих у српској историји. Споменик-осматрачница је мали симбол који подсећа на велико јунаштво Срба али и опомиње да се никада не забораве највећа страдања народа у рату.

Камено утврђење је обогађено спомен плочама свих генерала који су учествовали у овом подвигу. Незапамћено тешка битка се водила на изузетно високој надморској висини, на више од 2.500 метара, а одиграла се у периоду од 12. до 30. септембра 1916. Бугари су овај врх звали "Борисов град" и сматрали су га неосвојивим. Српска војска га је звала "Капија слободе", а за слободу отаџбине је дала 5.000 душа.

Коначно слободни, Срби су на путу повратка понели и камење са осматрачнице на Кајмакчалану, вероватно највећег савезника у победи. Оригинално камење се налази управо у Пионирском парку и то од 1944. када је уклоњен високи зид, граничник баште Старог двора, а парк преуређен за јавну употребу.

Осматрачница са Кајмакчалана у Пионирском парку је посвећена победи Србије и њене војске над Бугарском у Првом светском рату. Битка која се догодила на планини Кајмакчалан се сматра једном од највећих у српској историји. Споменик-осматрачница је мали симбол који подсећа на велико јунаштво Срба али и опомиње да се никада не забораве највећа страдања народа у рату.

Камено утврђење је обогађено спомен плочама свих генерала који су учествовали у овом подвигу. Незапамћено тешка битка се водила на изузетно високој надморској висини, на више од 2.500 метара, а одиграла се у периоду од 12. до 30. септембра 1916. Бугари су овај врх звали "Борисов град" и сматрали су га неосвојивим. Српска војска га је звала "Капија слободе", а за слободу отаџбине је дала 5.000 душа.

Коначно слободни, Срби су на путу повратка понели и камење са осматрачнице на Кајмакчалану, вероватно највећег савезника у победи. Оригинално камење се налази управо у Пионирском парку и то од 1944. када је уклоњен високи зид, граничник баште Старог двора, а парк преуређен за јавну употребу.