На ванредној седници одбора Општине Београд, 15. октобра 1903. године којој је претходио први већи општински откуп предмета из претходне године, одлучено је да се за општински музеј издвоји једна соба у оквиру Народног музеја како би откупљени предмети били изложени јавности. Председник градске општине, Коста Д. Главинић, је потписао акт којим Општински одбор овлашћује Суд београдске општине да затражи од Народног музеја у Београду једну просторију на којој би стајао назив "Општински музеј".
Скупштина града Београда у заједничком ангажману са кадровима који су водили Музеј је донела одлуку да зграда Нове војне академије постане дом градског музеја. Зграда је дело архитекте Димитрија Т. Лека, из 1899-1900. године и простире се на улицама Немањина, Ресавска и Бирчанинова. Зграда у свим нивоима има око око 10.000 квадратних метара површине и није проглашена за споменик културе.
На ванредној седници одбора Општине Београд, 15. октобра 1903. године којој је претходио први већи општински откуп предмета из претходне године, одлучено је да се за општински музеј издвоји једна соба у оквиру Народног музеја како би откупљени предмети били изложени јавности. Председник градске општине, Коста Д. Главинић, је потписао акт којим Општински одбор овлашћује Суд београдске општине да затражи од Народног музеја у Београду једну просторију на којој би стајао назив "Општински музеј".
Скупштина града Београда у заједничком ангажману са кадровима који су водили Музеј је донела одлуку да зграда Нове војне академије постане дом градског музеја. Зграда је дело архитекте Димитрија Т. Лека, из 1899-1900. године и простире се на улицама Немањина, Ресавска и Бирчанинова. Зграда у свим нивоима има око око 10.000 квадратних метара површине и није проглашена за споменик културе.
