По пресељењу краљевске породице са Теразија на откупљено земљиште на Дедињу у периоду од 1924. до 1929. године, Краљ Александар је захтевао високе стандарде за своју резиденцију и све у њеној близини. По проналаску изворске воде у мајдану за вађење камена, Краљ је започео радове на чесми 1932. Након његове погибије у Марсеју 1934., чесма је обновљена и свечано откривена као његова спомен-чесма 1936. године.
Током Другог светског рата околном становништву су чесма и њено окружење служили као природно уточиште и склониште.
Спомен плоча на стени изнад чесме коју је поставило Друштво за улепшавање и унапређење Дедиња, уништена је након Другог светског рата, као и натпис у стиху исписан ћирилицом на темену каменог лука:
ТОК МИ ЈЕ ЖИВОТ, ВЕЧНЕ МЛАДОСТИ
А ЖУБОР ПЕСМА ЧИСТЕ РАДОСТИ.
КО ТОК МИ ПИЈЕ, ТАЈ И МЛАДУЈЕ.
КО ЖУБОР СЛУША, ТАЈ СЕ РАДУЈЕ.
Извор: Милојко Гордић, историчар уметности
По пресељењу краљевске породице са Теразија на откупљено земљиште на Дедињу у периоду од 1924. до 1929. године, Краљ Александар је захтевао високе стандарде за своју резиденцију и све у њеној близини. По проналаску изворске воде у мајдану за вађење камена, Краљ је започео радове на чесми 1932. Након његове погибије у Марсеју 1934., чесма је обновљена и свечано откривена као његова спомен-чесма 1936. године.
Током Другог светског рата околном становништву су чесма и њено окружење служили као природно уточиште и склониште.
Спомен плоча на стени изнад чесме коју је поставило Друштво за улепшавање и унапређење Дедиња, уништена је након Другог светског рата, као и натпис у стиху исписан ћирилицом на темену каменог лука:
ТОК МИ ЈЕ ЖИВОТ, ВЕЧНЕ МЛАДОСТИ
А ЖУБОР ПЕСМА ЧИСТЕ РАДОСТИ.
КО ТОК МИ ПИЈЕ, ТАЈ И МЛАДУЈЕ.
КО ЖУБОР СЛУША, ТАЈ СЕ РАДУЈЕ.
Извор: Милојко Гордић, историчар уметности