Просторно културно-историјска целина од великог значаја, Косанчићев венац, представља подручје најстаријег компактног српског насеља у вароши Београду са сачуваним старим растером спонтано насталих улица, старим уличним застором, дрворедима и амбијентом са великим бројем старих кућа и јавних грађевина које документују историјски развој овог дела Београда од прве половине XVIII века, када је извршена реконструкција наслеђеног касносредњовековног насеља, до данашњих дана.
У оквире Косанчићевог венца спадају историјска места са налазима насеља и некрополе римског Сингидунума, као прва предграђа изван некадашњих оквира града. На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре: Конак кнегиње Љубице, Кафана „?“, стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури – Фрушкогорска 10, Косанчићев венац 18, објекти градске архитектуре европских стилова XIX века – Саборна црква, Косанчићев венац 7 - 15, Кућа Димитрија Крсмановића, Кнеза Симе Марковића 2, значајне грађевине XX века – Основна школа код Саборне цркве, Кућа Бранислава Којића, Задарска 6, зграда Патријаршије, Краља Петра 5. Ове, као и друге зграде, чине материјална сведочанства историјског развоја Косанчићевог венца као управног, црквеног и културног центра, као и стамбеног средишта.
Косанчићев венац поседује садржаје који су у континуитету сачувани од тренутка када су на том месту оформљене прве значајне институције по стварању модерне српске државе. Мада урбана целина Косанчићевог венца није сасвим компактна, нити јединствена по хронологији настанка, типологији или стилској припадности, она представља најстарије сачувано градско ткиво у којем у континуитету живе Срби.
Она је такође и први развијени управни, културни, духовни и економски центар Београда и обновљене српске државе и један од специфичних простора старог Београда са амбијенталним и ликовним квалитетима.
Просторно културно-историјска целина од великог значаја, Косанчићев венац, представља подручје најстаријег компактног српског насеља у вароши Београду са сачуваним старим растером спонтано насталих улица, старим уличним застором, дрворедима и амбијентом са великим бројем старих кућа и јавних грађевина које документују историјски развој овог дела Београда од прве половине XVIII века, када је извршена реконструкција наслеђеног касносредњовековног насеља, до данашњих дана.
У оквире Косанчићевог венца спадају историјска места са налазима насеља и некрополе римског Сингидунума, као прва предграђа изван некадашњих оквира града. На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре: Конак кнегиње Љубице, Кафана „?“, стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури – Фрушкогорска 10, Косанчићев венац 18, објекти градске архитектуре европских стилова XIX века – Саборна црква, Косанчићев венац 7 - 15, Кућа Димитрија Крсмановића, Кнеза Симе Марковића 2, значајне грађевине XX века – Основна школа код Саборне цркве, Кућа Бранислава Којића, Задарска 6, зграда Патријаршије, Краља Петра 5. Ове, као и друге зграде, чине материјална сведочанства историјског развоја Косанчићевог венца као управног, црквеног и културног центра, као и стамбеног средишта.
Косанчићев венац поседује садржаје који су у континуитету сачувани од тренутка када су на том месту оформљене прве значајне институције по стварању модерне српске државе. Мада урбана целина Косанчићевог венца није сасвим компактна, нити јединствена по хронологији настанка, типологији или стилској припадности, она представља најстарије сачувано градско ткиво у којем у континуитету живе Срби.
Она је такође и први развијени управни, културни, духовни и економски центар Београда и обновљене српске државе и један од специфичних простора старог Београда са амбијенталним и ликовним квалитетима.
