Najveća pijaca u Beogradu, smeštena u centru najmanje gradske opštine Vračar. Izgrađena je 1926. godine na Kalenića guvnu, na zemlji bogataša, velikog dobrotvora i trgovca Vlajka Kalenića. Pijačna uprava formirana je 1933. godine i već u prvim godinama rada je pijaca proširena za veliki broj tezgi. Nije prošlo mnogo vremena kako je Kalenićeva pijaca postala mesto gde se susreću i prepliću mladi i stari, bogati i siromašni, obrazovan i manje obrazovan svet, gradske gospođe i vredne žene sa sela, a svi dolaze da nešto kupe ili prodaju i da čuju najsvežije vesti sa gradskog asfalta. Tako je punih 90 godina, koliko postoji na istom mestu. Interesantno je da je Vlajko Kalenić ovo imanje nasledio od svog oca, koji je se bavio izradom papuča, a tradicija prenošenja prodajnog mesta na pijaci sa oca na sina se očuvala do današnjih dana.
Vlajko Kalenić, bogati trgovac je 1907. godine svu svoju imovinu zaveštao u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je "Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda" koji je finansirao siromašnije učenike i humanitarne i kulturne ustanove. Dobra tradicija se pažljivo neguje i danas. Materijalno ugroženi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu dobijaju pomoć iz ove fonacije. U Svetogorskoj ulici broj 12 se nalazi njegovo zdanje u okviru koga se izdaju 32 strana, a prihod od toga je namenjen za usavršavanje i školovanje studenata, baš kako je to svojim testamentom, Vlajko Kalenić i ostavio u amanet.
Kalenić pijaca je definitivno jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija Beograda, spefična, a opet autentična srpska, sa neverovatnim šarmom. Pijaca je poznata po raznolikoj ponudi voća i povrća, mlečnim proizvodima, a zbog prirodnog meda stanovnici celog Beograda dolaze na Kalenić. Ribarnice, mesare, pekare, cvećare, moderna garderoba i stare stvari - sve se može naći u beskrajnom šarenilu Kalenića. Šetnja između tezgi je zaista posebno iskustvo, sasvim drugačije mesto u Beogradu koje je okruženo impresivnim lepotama Vračara.
Najveća pijaca u Beogradu, smeštena u centru najmanje gradske opštine Vračar. Izgrađena je 1926. godine na Kalenića guvnu, na zemlji bogataša, velikog dobrotvora i trgovca Vlajka Kalenića. Pijačna uprava formirana je 1933. godine i već u prvim godinama rada je pijaca proširena za veliki broj tezgi. Nije prošlo mnogo vremena kako je Kalenićeva pijaca postala mesto gde se susreću i prepliću mladi i stari, bogati i siromašni, obrazovan i manje obrazovan svet, gradske gospođe i vredne žene sa sela, a svi dolaze da nešto kupe ili prodaju i da čuju najsvežije vesti sa gradskog asfalta. Tako je punih 90 godina, koliko postoji na istom mestu. Interesantno je da je Vlajko Kalenić ovo imanje nasledio od svog oca, koji je se bavio izradom papuča, a tradicija prenošenja prodajnog mesta na pijaci sa oca na sina se očuvala do današnjih dana.
Vlajko Kalenić, bogati trgovac je 1907. godine svu svoju imovinu zaveštao u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je "Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda" koji je finansirao siromašnije učenike i humanitarne i kulturne ustanove. Dobra tradicija se pažljivo neguje i danas. Materijalno ugroženi studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu dobijaju pomoć iz ove fonacije. U Svetogorskoj ulici broj 12 se nalazi njegovo zdanje u okviru koga se izdaju 32 strana, a prihod od toga je namenjen za usavršavanje i školovanje studenata, baš kako je to svojim testamentom, Vlajko Kalenić i ostavio u amanet.
Kalenić pijaca je definitivno jedna od najzanimljivijih turističkih atrakcija Beograda, spefična, a opet autentična srpska, sa neverovatnim šarmom. Pijaca je poznata po raznolikoj ponudi voća i povrća, mlečnim proizvodima, a zbog prirodnog meda stanovnici celog Beograda dolaze na Kalenić. Ribarnice, mesare, pekare, cvećare, moderna garderoba i stare stvari - sve se može naći u beskrajnom šarenilu Kalenića. Šetnja između tezgi je zaista posebno iskustvo, sasvim drugačije mesto u Beogradu koje je okruženo impresivnim lepotama Vračara.
