Винчанска култура је доживела процват у другој половини неолита (5.300 - 4..00 година пре нове ере) и постала је синоним за целу неолитску епоху у Европи.
Развој трговине и комуникација дуж реке Дунав омогућио је винчанској култури приступ новим тржиштима и сировинама из целог познатог света. Пошто се налазила на раскрсници важних стратешких путева, Винча је постала највећа пијаца у Европи свог времена због изузетне вредности својих производа и због ретких сировина које су у Винчу стизале из различитих крајева.
Након проналаска руде бакра и технологије прераде, људи винчанске културе постају зачетници металургије у Европи. Открићем тајне преображаја материје, винчански рудари су поставили темеље свих будућих европских цивилизација.
Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи налази се на десној обали Дунава. Ископавања на локалитету су почела 1908. године и трајала до 1934. године. Истраживања је водио професор милоје Васић, први формално школовани археолог у Србији.
1978. године истраживачке активности у Винчи су настављене и у то време у Винчи је основан Археолошки савет. под покровитељством Српске академије наука и уметности. Истраживачке активности су поново настављене 1998. године и настављене до данас.
Винчанска култура је доживела процват у другој половини неолита (5.300 - 4..00 година пре нове ере) и постала је синоним за целу неолитску епоху у Европи.
Развој трговине и комуникација дуж реке Дунав омогућио је винчанској култури приступ новим тржиштима и сировинама из целог познатог света. Пошто се налазила на раскрсници важних стратешких путева, Винча је постала највећа пијаца у Европи свог времена због изузетне вредности својих производа и због ретких сировина које су у Винчу стизале из различитих крајева.
Након проналаска руде бакра и технологије прераде, људи винчанске културе постају зачетници металургије у Европи. Открићем тајне преображаја материје, винчански рудари су поставили темеље свих будућих европских цивилизација.
Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи налази се на десној обали Дунава. Ископавања на локалитету су почела 1908. године и трајала до 1934. године. Истраживања је водио професор милоје Васић, први формално школовани археолог у Србији.
1978. године истраживачке активности у Винчи су настављене и у то време у Винчи је основан Археолошки савет. под покровитељством Српске академије наука и уметности. Истраживачке активности су поново настављене 1998. године и настављене до данас.
