Саграђен је 1912. године од стране београдске општине у част победе српске војске над османлијском и аустроугаском империјом у Првом балканском рату. Побеника је дизајнирао угледни вајар Иван Мештровић. Прво је требало да буде део Теразијске Чесме, међутим, после Првог светског рата концепт је напуштен јер се јавност бунила да скулптура голог мушкарца буде у центру града. Интелектуална елита стала је у одбрану Мештровићевог рада, наводећи да он обележава почетак борбе “против морала хипократије, а у корист уметности”, тако да је београдска општина одлучила да споменик Победник премести на Калемегданску тврђаву инсистирајући да голи, предњи део споменика, гледа на мочварну страну, преко реке Саве.

На месту на коме се данас налази споменик била је палата деспота Стефана Лазаревића, владара Србије у периоду од 1402. године до 1427. године. Као веома интелигентна особа која је волела науку и уметност, деспот је формирао богату библиотеку и Београд претворио у прави ренесансни град. Палата је уништена крајем XVII века, у експлозији складишта барута.

Саграђен је 1912. године од стране београдске општине у част победе српске војске над османлијском и аустроугаском империјом у Првом балканском рату. Побеника је дизајнирао угледни вајар Иван Мештровић. Прво је требало да буде део Теразијске Чесме, међутим, после Првог светског рата концепт је напуштен јер се јавност бунила да скулптура голог мушкарца буде у центру града. Интелектуална елита стала је у одбрану Мештровићевог рада, наводећи да он обележава почетак борбе “против морала хипократије, а у корист уметности”, тако да је београдска општина одлучила да споменик Победник премести на Калемегданску тврђаву инсистирајући да голи, предњи део споменика, гледа на мочварну страну, преко реке Саве.

На месту на коме се данас налази споменик била је палата деспота Стефана Лазаревића, владара Србије у периоду од 1402. године до 1427. године. Као веома интелигентна особа која је волела науку и уметност, деспот је формирао богату библиотеку и Београд претворио у прави ренесансни град. Палата је уништена крајем XVII века, у експлозији складишта барута.