Некадашња Дворска башта породице Карађорђевић је након Другог светског рата, 1945. године преуређена у градски парк који је 1952. године због чесме изграђене у самом парку, посвећене пионирима преименован у Пионирски парк. Простире се на 3.6 хектара и представља јединстевну природну оазу са историјско-културним споменицима у самом центру града.
У Пионирском парку се налази Стари двор - Скупштина града Београда и Нови двор односно седиште председника Републике Србије. Нобеловац Иво Андрић има свој споменик у парку, а потез око споменика се зове Андрићев венац. Споменик Надежде Петровић се такође налази у овој уређеној зони. Важан историјски споменик, Осматрачница са Кајмакчалана је смештен на сам крај парка који је окренут Народној скупштини и Булевару краља Александра. Пионирска чесма, фонтана "Девојка са крчагом", 73 клупе и простор за децу са реквизитима оплемењују величанствени парк. Од 2005. у оквиру парка је доступна и подземна гаража на три нивоа.
Пионирски парк се сматра једним од најлепших паркова у Београду, а зеленило које се редовно одржава посебно доприноси овој титули. Ретке биљне врсте, храст старији од двеста година, четинарско дрвеће са домаћим и страним пореклом и ниски декоративни засади заједничким доприносом чине парк аутентичним зеленим рајем у главној градској зони.
Александар Карађорђевић је постао први човек државе 1842. године. Међутим, није имао свој двор. У ту сврху је купљена вила са великим двориштем на Теразијама. Током његове владавине, до 1934. године простор око виле је био опасан високим зидинама. Након ослобођења Београда, 20. октобра 1944. године, зидови су порушени, а парк је постао централно место окупљања и Београђана али и свих који су долазили у град.
Некадашња Дворска башта породице Карађорђевић је након Другог светског рата, 1945. године преуређена у градски парк који је 1952. године због чесме изграђене у самом парку, посвећене пионирима преименован у Пионирски парк. Простире се на 3.6 хектара и представља јединстевну природну оазу са историјско-културним споменицима у самом центру града.
У Пионирском парку се налази Стари двор - Скупштина града Београда и Нови двор односно седиште председника Републике Србије. Нобеловац Иво Андрић има свој споменик у парку, а потез око споменика се зове Андрићев венац. Споменик Надежде Петровић се такође налази у овој уређеној зони. Важан историјски споменик, Осматрачница са Кајмакчалана је смештен на сам крај парка који је окренут Народној скупштини и Булевару краља Александра. Пионирска чесма, фонтана "Девојка са крчагом", 73 клупе и простор за децу са реквизитима оплемењују величанствени парк. Од 2005. у оквиру парка је доступна и подземна гаража на три нивоа.
Пионирски парк се сматра једним од најлепших паркова у Београду, а зеленило које се редовно одржава посебно доприноси овој титули. Ретке биљне врсте, храст старији од двеста година, четинарско дрвеће са домаћим и страним пореклом и ниски декоративни засади заједничким доприносом чине парк аутентичним зеленим рајем у главној градској зони.
Александар Карађорђевић је постао први човек државе 1842. године. Међутим, није имао свој двор. У ту сврху је купљена вила са великим двориштем на Теразијама. Током његове владавине, до 1934. године простор око виле је био опасан високим зидинама. Након ослобођења Београда, 20. октобра 1944. године, зидови су порушени, а парк је постао централно место окупљања и Београђана али и свих који су долазили у град.
