Саграђена је 1896. године у оквиру обележавања 1.000 година боравка Мађара у Панонији. За Миленијумску кулу се слободно може рећи да до дана данашњег изазива лавину заблуда и недоумица, како о свом имену, тако и о пореклу. Многи је Београђани, а понајвише становници Земуна називају потпуно погрешним именима (Кула Гардош, Земунска кула и Кула Сибињанин Јанка) и везују је за догађаје које кула уопште не представља.
Наиме, Миленијумска кула је смештена на данашњем Гардошу, који је, уз Ћуковац и Калварију, једна од три узвишице у Земуну, испод којих се, у античко доба, простирала равница у којој се налазило римско насеље - Таурунум.
Такође, ова кула се налази на месту где је некада била Земунска тврђава, чији се остаци бедема и данас могу видети у непосредној близини куле. Земунска тврђава датира из раног средњег века - писани извори је помињу још у 9. веку. Земунска тврђава је први пут "страдала" под налетом Првог крсташког похода крајем 11. века, а разарање је настављено почетком 12. века у византијско-мађарским ратовима. Османлије су тврђаву разориле 1397. године. Касније се утврђење помиње 1609. године, а током 18. века је већ било у рушевинама.
Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки предао деспоту Стефану Лазаревићу, а 1441. године је Земун предат Ђурђу Бранковићу. У њему је 1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (посрбљено име: Сибињанин Јанко), па ове историјске чињенице погрешно наведу на назив - Кула Сибињанин Јанка, и ако је од његове погибије до градње куле прошло више од 500 година.
Данас је од некадашњег утврђења Земунске тврђаве очувана само четвороугаона цитадела (са дужином страница приближно 45 метара), у чијем средишту је 1896. године подигнута Миленијумска кула.
Саграђена је 1896. године у оквиру обележавања 1.000 година боравка Мађара у Панонији. За Миленијумску кулу се слободно може рећи да до дана данашњег изазива лавину заблуда и недоумица, како о свом имену, тако и о пореклу. Многи је Београђани, а понајвише становници Земуна називају потпуно погрешним именима (Кула Гардош, Земунска кула и Кула Сибињанин Јанка) и везују је за догађаје које кула уопште не представља.
Наиме, Миленијумска кула је смештена на данашњем Гардошу, који је, уз Ћуковац и Калварију, једна од три узвишице у Земуну, испод којих се, у античко доба, простирала равница у којој се налазило римско насеље - Таурунум.
Такође, ова кула се налази на месту где је некада била Земунска тврђава, чији се остаци бедема и данас могу видети у непосредној близини куле. Земунска тврђава датира из раног средњег века - писани извори је помињу још у 9. веку. Земунска тврђава је први пут "страдала" под налетом Првог крсташког похода крајем 11. века, а разарање је настављено почетком 12. века у византијско-мађарским ратовима. Османлије су тврђаву разориле 1397. године. Касније се утврђење помиње 1609. године, а током 18. века је већ било у рушевинама.
Земун је 1411. године мађарски краљ Жигмунд Луксембуршки предао деспоту Стефану Лазаревићу, а 1441. године је Земун предат Ђурђу Бранковићу. У њему је 1456. године, од последица рана задобијених током одбране Београда, преминуо Јанош Хуњади (посрбљено име: Сибињанин Јанко), па ове историјске чињенице погрешно наведу на назив - Кула Сибињанин Јанка, и ако је од његове погибије до градње куле прошло више од 500 година.
Данас је од некадашњег утврђења Земунске тврђаве очувана само четвороугаона цитадела (са дужином страница приближно 45 метара), у чијем средишту је 1896. године подигнута Миленијумска кула.
